Glifosat – Da li je toksičan?
U jednoj od dnevnih novina stoji naslov da srpski poljoprvrednici prskaju useve glifosatom koji navodno izaziva rak. Slede panika, haos itd. sve što ide zajedno sa time.
Jedan od osnovnih proizvoda GMO tehnologije su biljke rezistentne na glifosat. Prednost se sastoji u tome što poljoprivrednici mogu da prskaju svoje useve glifosatom i da time ubijaju samo korov, dok usev ostaje neoštećen.
Suludo je pomisliti da glifosat nije toksičan. Ipak je to herbicid i cela poenta glifosata je da ubija neželjene biljke. Kao i sve hemikalije, glifosat će biti otrovan za životinje (uključujući i ljude) u određenoj dozi. U poređenju sa drugim herbicidima, glifosat je prilično bezbedna opcija za ubijanje korova. Ovde 1 možete pročitati puno tehiničkih podataka o glifosatu i, ako pročitate, verovatno ćete razumeti zašto je glifosat kao herbicid veoma popularan. Slaba toksičnost i relativna sigurnost su glavne prednosti ovog herbicida.
Ako niste znali, glifosat se upotrebljava pre berbe i koristi se za sušenje useva. Cilj ovog procesa je smanjenje nivoa toksičnih fusarium 2 gljiva na usevima koje se javljaju pri pojavi vlage.
Fusarium gljive su veoma štetne po useve i toksične po ljude, pa zbog toga poljoprivrednici gledaju da odrade žetvu što pre (ukoliko je sezona bila kišna), ali ne mogu pre nego sto se usev ne osuši.
Dok god se glifosat primeni nakon punog sazrevanja biljke, neće biti prenet iz biljke u seme. Glifosat time zapravo sprečava da strašno toksičan otrov uđe u lanac snabdevanja hranom.
Anti-GMO pokret je dao glifosatu lošu reputaciju. Da li bi stvarno trebalo da se brinemo za glifosat i njegov uticaj na hranu koju jedemo? Odgovor je ne. Kada se koristi po propisima, glifosat je jedan od najbezbednijih herbicida.
Regulaciona tela u Evropi i Americi postavljaju maksimalne dozvoljene vrednosti pesticida koje su bezbedne da ostanu kao rezidual na hrani. Ovi limiti su veoma konzervativno postavljeni i čak i tada su 100 puta veći od stvarnih izmerenih količina pesticida. Veoma mali deo se nađe iznad ovih granica i u tom slučaju regulaciona tela rade svoj posao i povlače te proizvode iz upotrebe, blokiraju uvoz ili izvoz i slično.
Hajde da pretpostavimo da ne verujete ovome. Da ne verujete u to da vaša država radi ono što je dobro za vas, da je nije briga da li vas truje i ubija. Ulazim sad malo u teorije zavere, ali ‘ajde da pretpostavimo to. Koliko je glifosat stvarno toksičan?
Ima bezbroj ispitivanja i studija o glifosatu i njegovom uticaju na zdravlje. Jedan je od retkih herbicida sa toliko urađenih istraživanja. Neke od novijih studija bi bile ova 3, ova 4 i ova 5.
Svaka studija je pokazala da je glifosat veoma bezbedan herbicid i da su izmereni nivoi ovog herbicida u ljudima 500 puta manji od dozvoljenog.
Prošle godine se pojavila jedna intersantna studija 6 koja govori o tome kako glifosat potpomaže rastu kancerogenih ćelija u dojkama. Malo je reći da se nakon kraha Seralini studije anti-GMO pokret bacio na ovo kao blesav i apsolutno svuda spominju ovu studiju. Napomenuću jednu stvar u vezi sa ovom studijom, a to je da na kraju spominju da je potrebno dodatno istraživanje na životinjama. Razlog zašto ovo spominju je zbog toga što oni naravno nisu radili istraživanje na ljudima (slažete se da bi to bilo neetički), već na ljudskim ćelijama u laboratorijskim uslovima. Veoma je teško raditi i kontrolisati ljudske ćelije na ovaj način, ali glavni problem u svemu je taj da čak i ako je sve odrađeno kako treba, dokazi se jednostavno ne mogu preneti na realan život. To je zato što iako postoji reakcija između glifosata i gole ljudske ćelije (pokušajte to isto sa nekim sredstvom za pranje kupatila, Mr. Proper?), to ne znači da će se isto ponašati i ako glifosat ima prvo kontakt sa kožom iili se inhalira ili se proguta. Ljudsko telo ima toliko mnogo odrambenih mehanizama da ne možemo jednostavno da uzmemo golu ljudsku ćeliju i izložimo je nečemu i da rezultate onda prenesmo na čoveka kao dokaz. Ova studija naravno to i ne govori.
Rezultati ove studije su skroz na svom mestu i njihov zaključak je razumljiv i realan. Potrebno je još dodatnog istraživanja da bi se ukazalo na moguću korelaciju između glifosata i kancerogenih ćelija dojki.
Problem je što anti-GMO pokret izvrće istinu i predstavlja je kao da glifosat izaziva rak dojki, dok je realnost veoma drugačija.
Istraživanja nad ljudskim ćelijama su dobar početak, kada se upare sa istraživanjem na životinjama, onda se već dobija bolja slika. Kad se na njih još doda epidemiološka slika svega, dobijamo nesto stvarno dobro. Uostalom, prošle godine je odrađen jedan pregled 7 svih istraživanja u vezi sa glifosatom i njegovim uticajem na ćelije ljudi i većina istraživanja je pokazalo da je glifosat bezopasan za ljude u onim dozama u kojima se može naći.
Za kraj ću da postavim jednu veoma bizarnu studiju 8 koja pokušava da dokaže da glifosat zapravo sprečava dalje širenje kancerogenih ćelija! Koliko god ova studija bila interesantna, trenutno je jedina koja to govori. Moramo uvek gledati šta većina dokaza govori i oni trenutno govore da glifosat niti izaziva niti leči rak.
Reference:
