Skriveni troškovi protivnika vakcina

Zapravo, neki ljudi u svetu misle da postoji “debata” o vakcinama. Sa jedne strane imamo neupućene i neobrazovane ljude, ljubitelje teorija zavera, koji bez bilo kakvog dokaza izmisle neku sumnjivu i besmislenu glupost o bezbednosti i efikasnosti vakcina.

Sa druge strane (kao da stvarno postoje dve strane) stoje obrazovani i obavešteni ljudi, zaljubljenici u logiku i skeptici koji vrednuju objavljene naučne dokaze kao najvažniji i osnovni vodič za određivanje naučnog konsenzusa. Ovaj naučni konsenzus je utvrdio da je Zemlja stara oko 4,5 milijardi godina, da su svi organizmi na Zemlji evoluirali od jednog organizma pre 3 milijarde godina i da su vakcine bezbedne i efikasne. Naučni konsenzus ne postoji zato što ja to kažem, on postoji jer se ogromna većina (ne 51 na prema 49, već 99 na prema 1) stručnjaka iz ove oblasti slaže sa ovim konsenzusom.

Zaboravljamo jednu važnu stvar, ne samo da ne postoji debata o vakcinama, nego one spašavaju živote, a time štede i novac!

Troškovi javnog zdravstva

Ako ste iole pratili epidemije u poslednje vreme, znaćete da smo početkom godine imali jednu epidemiju morbila u Srbiji, a isto tako veoma je popularna epidemija morbila u Diznilendu ove godine.

Kad su u pitanju troškovi jedne epidemije, uzeću isečak iz Forbse-a:

U 2011. godini ukupni troškovi 107 predmeta raspodeljenih na 16 epidemija su ukupno procenjeni na cifru između 2.7 i 5.3 miliona dolara. Kako su morbili veoma zarazna bolest (sa oko 90% efikasnosti zaraze), morbili umeju da ostanu u vazduhu i do dva sata nakon odlaska zaraznog lica sa područja. Broj kontakata koje jedan slučaj može da generiše raste eksponencijalno kada počne epidemija. Slučajevi u 2011. godini su umešali negde između 8.900 i 17.450 pojedinaca, koji su zahtevali 42.000 do 83.000 sati zdravstvene nege.

Cifra između 2.7 i 5.3 miliona dolara možda ne izgleda mnogo kad je u pitanju SAD, ali zamislite koji bi to imalo uticaj na mnogo manju državu kao što je Srbija ili bilo koja druga balkanska država? Imajte na umu da se ova brojka odnosi na 16 malih epidemija sa samo 107 predmeta. Šta ako stopa vakcinacije protiv morbila padne ispod praga od 90%? Zamislite ovu brojku pa je pomnožite sa 100 ili možda čak sa 1000! Zamislite troškove države u ovom slučaju. Možda bi neke jače ekonomije i mogle da izađu na kraj sa ovime, ali bi većina ekonomija verovatno poklekla pred ovakvom situacijom, specijalno slabije balkanske države.

Ovde napr. uopšte ne računam troškove koje same porodice snose pri ovakvoj bolesti.

Moderno javno zdravstvo

Moderno javno zdravstvo je napravljeno da funkcioniše imajući u vidu godinu u kojoj živimo. U današnje vreme mi nemamo epidemije (ili barem ne bi trebalo da imamo) zahvaljući vakcinama. Nisu nam potrebne specijalizovane bolnice protiv variole, difterije i druge. Nisu nam potrebne posebne sekcije zdravstvenih ustanova sa posebnim uređajima i mašinama protiv polia. Stvari su se promenile. Na svu sreću, na bolje.

Nisam dovoljno pametan da proračunam troškove izgradnje infrastrukture zdravstvenog sistema koji bi bio u stanju da tretira masovni priliv subjekata koji su bolesni od bolesti koje smo uglavnom eliminisali, još pre dve generacije. Mogu samo da zamislim koliki bi to troškovi bili i kakav bi to bio udar za državu sa slabijom ekonomijom. Najviše bi se verovatno obogatile pogrebne kuće.

Zaključak

Svaki put kada neko izmisli novu tvrdnju o vakcinama, pravi naučnici posvećeni svojoj branši rade na tome da raskrinkaju tu tvrdnju. Oni to rade ne zato što će se obogatiti od nekog imaginarnog čeka velike farmako industrije, već zato što su ubeđeni da su vakcine jedna od najvažnijih tački kritičnog napredka medicine. Oni žele da znaju da li neka vakcina stvarno izaziva smrt, dijabetes ili autizam. Uprkos svom skepticizmu, oni ulažu svoje živote i napore da bi uverili druge. Problem je u ogromnoj šteti i što je potreban ogroman trud, zalaganje i novac da bi se opovrgnule smešne tvrdnje zasnovane na glupostima koje guraju ljudi sa čistom agendom da šire haos, neznanje i strah.

Najradije bih voleo da mogu da kažem kako me baš briga za roditelje koji neće svoju decu da vakcinišu. Problem je u tome što to ima uticaja i na nas koji hoćemo. Svi mi plaćamo dažbine državi i na taj način plaćamo greške koje drugi čine. Ne samo što plaćamo nešto što ne bi trebalo, već nevakcinisana deca izlažu naše najmilije dodatnom riziku. Apsolutno niko ne treba da trpi ovakvo ponašanje.

Da pojednostavim. Negiranje efekata vakcina je ogromna crna rupa troškova za poreske obveznike u svim državama. Ne dozvolite da se vratimo u srednji vek.