Ginkgo Biloba – Bez efekata

Ginkgo biloba je jedna od onih suplemenata koji se veoma žustro reklamira kao prirodni (biljni) preparat koji pomaže za razna stanja:

• Demencija (zaboravnost) i Alchajmerova bolest – poboljšava sposobnosti pamćenja i učenja.
• Poboljšanje saznajnih funkcija – pamćenje, učenje.
• Oštećenja retine (vida) – uzrokovanih dijabetesom ili makularnom degeneracijom
• Glaukom.
• Poremećaji periferne cirkulacije (intermitentna klaudikacija, Raynaud-ov sindrom).
• Dijabetička neuropatija itd.

U 2009. godini su objavljeni rezultati jedne od najvećih i najdužih studija ¹ o ginkgo bilobi, koja se odnosi na poboljšanje kognitivne funkcije i na lečenje, prevenciju ili smanjenje efekata Alzheimer-ove bolesti ili druge vrste demencije. Rezultati studije su potpuno negativni.

Studija je bila veoma rigorozna. Tretirana grupa je dobijala 120mg ginkgo bilobe dva puta dnevno, dok je kontrolna grupa dobijala placebo. Svi subjekti (čak 3019 osoba je bilo obuhvaćeno ovom studijom) su praćeni standardizovanim testovima za merenje kognitivnih/moždanih funkcija.

Studija je dokazala sledeće:

• da nema razlike u kognitivnim funkcijama između tretirane i placebo grupe,
• da nema razlike u stopi progresije demencije tokom starenja između tretirane i placebo grupe,
• da nema razlike u stopi pojave demencije između tretirane i placebo grupe

Obično ovakve studije uključuju neki slučajno odstupanje u rezultatima, posebno kada se meri nekoliko ishoda, ali s obzirom na veličinu i obim istraživanja, bilo kakve varijacije ove vrste nisu predstavljale problem.

Ginkgo biloba se koristi vekovima kao medicinska biljka, a najpopularnija tvrdnja za njegovo korišćenje je da poboljšava kognitivne funkcije. Opravdanje za ovu tvrdnju je uvek bilo pod znakom pitanja i proističe iz toga da ginkgo biloba ima blagi efekat na razređivanje krvi. Zbog ovoga se tvrdi da ginkgo biloba povećava protok krvi u mozak i time poboljšava funkcije mozga.

Problem je u tome što je ovo neprihvatljiv mehanizam. Mozak izvrsno reguliše svoj protok krvi i ima svoj automatski sistem koji to radi sam. Samoregulacija neće raditi bolje ako je krv malo razređenija u normalnoj, zdravoj osobi.

U nekim teškim slučajevima ateroskleroze ili kod velikog suženja arterija, u tolikoj meri da samoregulacija protoka krvi u mozgu ne može da odradi svoju funkciju kako treba, tada razređivanje krvi stvarno može da pomogne, ali se generalno u takvim slučajevima propisuju lekovi poput aspirina ili sličnih.

Gore navedeno podrazumeva da ako jednostavno razređivanje krvi može poboljšati kognitivne funkcije, onda bi aspirin bio čak efikasniji od ginkgo bilobe. Ceo ovaj mehanizam je vrlo malo moguć.

Novije studije su pokazale da gingko biloba ima snažne antioksidantne efekte. ² Problem je u tome što ne postoji nikakva korelacija između antioksidanata i povećanja kognitivnih funkcija.

To što se ginkgo biloba korisiti već godinama nije dovoljan iskaz za njegovu efikasnost. Preliminarne, male, ili loše dizajnirane studije su nepouzdane i često rezultiraju lažnim uzbunama.

Zaključak

Ovi rezultati dovode u pitanje prakse u mnogim zemljama koje dozvoljavaju farmakološkim sredstvima kao što je ginkgo biloba da se reklamiraju kao suplement sa određenim zdravstvenim tvrdnjama. Evropska i američka tržišta gingko bilobe se mere u stotinama miliona dolara godišnje. Nažalost, malo toga se promenilo proteklih nekoliko godina i ginkgo se i dalje tretira kao validan suplement za poboljšanje moždanih funkcija.

Ono što je dobro, to je da je studija našla da je ginkgo biloba generalno bezbedna. Međutim, treba napomenuti da ginkgo biloba proizvodi blagi efekat razređenosti krvi i ne ga treba uzimati pre operacije ili intervencije.

Lekovito bilje može biti vredan izvor u modernoj medicini i farmakologiji. Međutim, mora postojati bolja regulacija ovakvih proizvoda. Ginkgo biloba i suplementi koji je koriste predstavljaju jednu od takvih situacija.

Reference: