Razotkrivanje pet popularnih tvrdnji anti-GMO pokreta
Savremena naučna zajednica, specifične naučne organizacije i naučna literatura se slažu u jednoj stvari, a to je da je genetski modifikovana hrana bezbedna za ljudsku ishranu. 1 Međutim, snažni anti-GMO pokret se protivi genetsko-modifikovanoj hrani za raznih ideoloških principa. Oni pokušavaju da podupru svoja pseudonaučna uverenja tako što svoje tvrdnje prikazuju kao da su naučno osnovana i verodostojna. Većina ovih anti-GMO argumenata su bazirana na osnovu pogrešnih istraživanja ili se odnose na stvari koje nisu specifično u vezi sa GMO.
Postoji popularna anti-GMO poruka koja nalazi svoj put preko Interneta u različitim oblicima. Ona sadrži pet tvrdnji koje navodno podržavaju ideju da je GMO “recept za globalnu glad “. Ovde ćemo pokušati da istražimo i vidimo da li je to sve stvarno tako.
Istina: Poljoprivrednici nisu naterani da kupuju GMO seme.
Anti-GMO: Patentirano seme – poljoprivrednicima koji gaje GMO useve je uskraćeno tradicionalno pravo da sačuvaju seme za narednu godinu. Ako biotehnologije iznenada puknu, oni neće biti u stanju da presade useve.
Pre svega, samo zato što je nešto tradicionalno ne znači da je to i razumno. U nekim delovima sveta tradicionalno dozvoljavaju silovanje žena kao opravdanje za određene postupke, ali veoma mali broj racionalnih ljudi bi branilo takav stav.
Drugo, niko ne prisiljava poljoprivrednike da koriste i kupuju GM seme. Ako žele, mogu da kupuju seme od kompanija koje se bave konvencionalnim biljkama i usevima. Mogu da trguju i sa drugim poljoprivrednicima koji imaju ne-GM seme ili da jednostavno koriste svoje seme koje su sačuvali od postojećih useva i tako dalje. Međutim, ako poljoprivrednik želi da ima tu privilegiju da koristi GM seme, onda on ili ona mora da prati određena pravila i zahteve prodavca. Ako su ti uslovi neprihvatljivi poljoprivredniku, onda to GM seme ne mora ni da kupi od te kompanije.
Treće, i konvencionalni usevi dolaze sa određenim pravilima korišćenja. To je otprilike analogno patentu kod GMO semena i daje osobi koja je razvila novu konvencionalnu sortu određena prava da licencira to seme drugima (ako neko prekrši to pravo taj može biti legalno kažnjen). Iako postoji razlika između ovih prava i GMO patenata, ovo pokazuje da čak i konvencionalna poljoprivreda nije apsolutno slobodna za korišćenje onako kako se ljudima prohte.
Istina: GM usevi zahtevaju manje štetnih hemikalija od konvencionalne poljoprivrede.
Anti-GMO: Neplodnost zemljišta – GMO poljoprivreda je hemijski intenzivna. Gomilanje agrohemikalija izaziva sterilitet u zemljištu. Glifosat herbicid je posebno problematičan.
U stvarnosti, uvođenje genetski modifikovanih useva je direktno povezano sa smanjenom upotrebom pesticida i drugih štetnih herbicida. Ovo važi za sva tri glavna tipa GM useva: pamuk, soju i kukuruz. Za više informacija možete pročitati zaključak istraživanja National Research Council-a. 2
U prevodu, mnogo se manje upotrebaljavaju štetni pesticidi na GM usevima u odnosu na konvencionalne useve i poljoprivrednik je zamenio više toksične tipove herbicida sa mnogo manje štetnim glifosatom. Glifosat takođe dokazano nema nikakve negativne efekte po okolinu. Izveštaj uključuje i sledeća dva grafikona:
Možete naći tvrdnje anti-GMO pokreta da je upotreba herbicida ukupno povećana zbog GM useva, ali te izmerene vrednosti se odnose na godišnji nivo i nisu podeljene po području na kom se gaje usevi. Iako je tačno da porasla upotreba glifosata, došlo je do velikog pada u upotrebi mnogo opasnijih pesticida i herbicida. Pogledajte samo sledeći grafikon koji pokazuje smanjenje upotrebe insekticida nakon uvođenja BT kukuruza.
Slika iznad dokazuje ustvari koliko je bolji uticaj GM useva na zdravlje i okolinu.
Istina: Konvencionalna poljoprivreda je uvela pojam monokultura. GM pokušava da se bori protiv toga.
Anti-GMO:Monokulture/Gubitak biodiverziteta – GMO poljoprivreda je monokultura. 75% različitih semena je već izgubljeno zbog industrijske poljoprivrede. Čuvena velika glad u Irskoj je bila posledica monokulture krompira. Biodiverzitet predstavlja osnovu za bezbednost hrane čovečanstvu.
Monokultura se odnosi na male genetske varijacije i razlike između biljaka koje su nastale kao rezultat klasičnog ukrštanja biljaka. To znači da će svaka biljka imati sličan nivo osetljivosti na patogene i ceo tip jedne biljke može biti zbrisan samo jednim patogenom. U polikulturi, postoji mnogo više genetskih varijacija između biljaka pa čak i ako neke biljke postanu podložne određenom patogenu, mnoge druge neće i i tako ceo usev neće biti uništen.
Rasprostranjena adaptacija monokultura se dogodila tokom Zelene revolucije (50ih i 60ih godina prošlog veka). Zelena revolucija je dovela do dupliranja, pa čak i u nekim slučjevima je trostruko povećala globalne prinose korišćenjem azotnih đubriva i poboljšanjem konvencionalnih tehnika selekcije. Drugim rečima, monokultura nije rezultat uvođenja GM useva. Inicijatori ove tvrdnje očigldno nisu svesni toga kada pišu da je monokultura izazvala Irsku veliku glad. Velika glad se dogodila oko 1850. godine i ubila je oko 1 milion ljudi i isto tako dovela do masovnog iseljavanja (oko 1 milion). Očigledno, moderni GM usevi nisu postojali sredinom 19. veka.
Naučnici usredsređuju svoje istraživanje na načine da poboljšaju otpornost na bolesti kod biljaka. Jedan veoma uspešan primer je papaja. U 1990. godini, papaja ringspot virus (PRV) skoro da je uništio celu industriju papaje na Havajima. Istraživači su ubrzo odgovorili sa genetski modifikovanom vrstom papaje koja može uspešno da se izbori protiv infekcije na koju je bila prethodno veoma osetljiva. Ova GMO papaja je spasila proizvodnju papaje na Havajima i danas većina papaje koju jedete je genetski modifikovana.
Da se razumemo, biodiverzitet biljaka je veoma važna stvar i jedan od načina da osiguramo biodiverzitet je pomoću banaka/riznica semena. Jedan od najvećih banaka ovog tipa na svetu je Svalbard. Ona sadrži oko 750.000 uzoraka različitih semena. Takođe treba istaći da je gubitak biodiverziteta rezultat Zelene revolucije, ne GM poljoprivrede.
Istina: Terminator tehnologija više ne postoji.
Anti-GMO: Tehnologija terminator semena – ovakvo seme je genetski dizajnirano da isključi mogućnost biljke da klija drugi put. Biljke sa terminator genima mogu unakrsno da se ukrste sa prirodnim sortama koje kao rezultat izazivaju da inače plodne semenke budu sterilne.
U stvarnosti, terminator tehnologija se ne koristi u komercijalne svrhe GM useva. 3 Monsanto je još davne 1999. godine obećao da neće komercijalizovati ovu tehnologiju. 4 Imajte na umu da one biljke koje su bile u razmatranju za upotrebu terminator tehnologije su imale samo mogućnost samo-oprašivanja. To apsolutno isključuje noćnu moru koju anti-GMO pokret predstavlja. Na samom kraju treba dodati i to da mnogi usevi koji se koriste u savremenoj poljoprivredi su toliko različiti od svojih divljih srodnika da ne bi mogli da se ukrste sa njima uopšte čak iako bi se koristila terminator tehnologija.
Istina: GM usevi ne podrazumevaju zavisnost od centralizovanog sistema hrane
Anti-GMO: Zavisnost od centralizovanog sistema ishrane – mreža kućnih vrtova i mala do srednja gazdinstva nude mnogo veću sigurnost hrane nego jedan centralizovani globalni sistem. Što su veći, to teže padaju. Misli globalno, jedi lokalno.
Ovaj prigovor je veoma čudan jer realno nema preterano veze sa GM usevima. Ne postoji specifičan razlog zašto ne bi mala i srednja gazdinstva gajili GM useve. Staviše, jedan od glavnih razloga zašto je GM pirinač (tzv. Zlatni pirinač) i nastao jeste baš zbog tog razloga da bi mogao da se distribuira individualnim poljoprivrednicima.
Realno, povratak u daleku prošlost gde su ljudi uvek gajili svoje useve i tako preživljavali ne pije vodu u modernom svetu. Prvi problem je problem transporta. Nastao bi pravi haos kad bi transportovali hranu iz svakoj pojedinog gazdinstva narodu. Drugi problem predstavljaju ljudi. Neki ljudi jednostavno ne žele da se bave poljoprivredom i ja sam jedan od njih. Treće, skoro bi bilo pa nemoguće da ovakva gazdinstva pokriju potrebe celog stanovništva. U prošlosti je već dokazano da ovako nešto ne funkcioniše (videti gore čuvenu veliku glad u Irskoj).
Zaključak
Poljoprivrednici nisu primorani da kupuju GM seme, a ako to urade, onda moraju da prihvate zahteve proizvođača. GM usevi zahtevaju mnogo manju upotrebu opasnih pesticida i herbicida (iako je upotreba glifosata porasla). Monokultura je problem stvoren za vreme Zelene revolucije i GM istraživači konstantno rade na poboljšanju prirodnih otpornosti biljaka na patogene. Terminator tehnologija se ne koristi komercijalno i GM usevi niti zavise niti uslovljavaju centralizovan sistem hrane.
Reference:
