Placebo efekat za ljubimce
Za mnoge alternativne terapije je poznato da imaju isti ili uglavnom isti efekat kao i placebo. Akupunktura, homeopatija, kao i mnogi popularni suplementi kao što je glukozamin, dosledno nisu pokazali prednosti veće od placeba u kontrolisanim kliničkim studijama. Ipak, zbog svojih placebo efekata, oni ljudi koji ih uzimaju, često pomisle da im se simptomi poboljšavaju.
Glavno pitanje u ovom postu je da li placebo efekat postoji kod životinja, odnosno naših ljubimaca?
Pošto se za placebo generalno smatra da daje lažno uverenje da je jedan tretman efikasan, kako životinje mogu da iskuse placebo efekat kada one nemaju eksplicitna verovanja o sopstvenom zdravlju? Placebo efekti jesu relevantni za kućne ljubimce i placebo kontrolisane studije su od ključnog značaja za razumevanje da li neka medicinska terapija zaista funkcioniše za naše životne pratioce.
Najznačajniji aspekt placebo efekata kod životinja je ono što je poznato kao placebo negovatelja ili staratelja 1. Životinje ne mogu direktno da prijave svoje subjektivne simptome kao što su bol ili mučnina, pa veterinari i vlasnici moraju posmatranjem te životinje kao pacijenta da odluče da li im neka medicinska terapija odgovara. Često, ljudi vide poboljšanje čak i kada objektivne mere ne pokazuju poboljšanje ili kada životinja zapravo dobija tretman placebom.
Istraživanja su pokazala 1 da u kontrolisanim studijama tretmana artritisa kod pasa, veterinari prijavljuju poboljšanje u 40-45% slučajeva, dok vlasnici i do 57%, čak i kada su psi u stvari dobijali placebo. Čak i kada sve objektivne mere bolesti ukazuju na to da terapija ne funkcioniše, vlasnici koji se nadaju najboljem, teže da vide napredak u subjektivnim simptomima svojih životinja.
Postoje i drugi razlozi zašto bi se neefikasni ili placebo tretmani koristili u veterini. Kao što je slučaj sa ljudima, kada se životinje nađu u istraživanjima, postoji tendencija da imaju ukupno bolju negu i praćenje nego kad nisu. Kao rezultat, mnogi pacijenti (životinje) pokazuju poboljšanje čak i ako su na placebo tretmanu. Iz tog razloga, ukoliko studija koja pokazuje koristi za određeni tretman ne sadrži placebo kontrolnu grupu, rezultati ovakve studije nisu pouzdana mera da li terapija zapravo funkcioniše.
Prirodno poboljšanje sa vremenom, pogrešne dijagnoze, efekti višestrukih terapija istovremeno, zajedno sa drugim faktorima, mogu prividno da nam daju sliku da terapija funkcioniše čak i kada to nije slučaj.
Ovo posebno važi ako se uzimaju poboljšanja koje tumače ljudski staratelji pacijenata tj. životinja. Isto važi i ako se kao dokaz uzimaju anegdote ili izvori sa jasnim interesom za lečenje onoga što se proučava. Sve ove izvore pristrasnosti i greške zajedno stvaraju lažni privid o koristi od tretmana koji u stvari ne funkcioniše. Najbolja definicija za ovaj efekat je placebo. U tom smislu, placebo efekat važi i za životinje isto kao i za ljude, iako one verovatno nemaju nikakva uverenja o svom zdravlju.
Činjenica da placebo efekat može imati uticaja prilikom procene odgovarajućeg medicinskog tretmana za životinje pokreće neka važna pitanja. Možda najvažnije u svemu je etički problem korišćenja tretmana koji čini ljude i vlasnike svojih ljubimaca da se osećaju bolje o zdravlju svog ljubimca bez stvarnog pomaka u zdravstvenom stanju životinje.
Zaključak
Placebo efekat naravno postoji u svim medicinskim terapijama, bilo da su konvencionalne, alternativne, efikasne ili neefikasne, ali pri razmatranju alternativnih terapija, naročito je važno da budemo svesni ovakvih efekata jer ove terapije obično nemaju ubedljive naučne dokaze da imaju koristi izvan onoga što bi dao placebo. Kao što je pomenuto, retke alternativne terapije kao što su akupunktura i homeopatija se ništa bolje nisu pokazale efikasnim za kućne ljubimce nego za ljude. Čak i neke od najčešće korišćenih terapija, kao što je glukozamin za lečenje artritisa kod pasa i mačaka 2, često ne poseduje pouzdane dokaze da zaista može da pomogne.
Lažni utisak o koristi od neefikasnih terapija može istinski naškoditi našim životinjskim pratiocima koji ne mogu direktno da nam kažu da li su dobro ili ne. Naročito je važno da se insistira na pouzdanim, naučno kontrolisanim dokazima za sigurnost i efikasnost terapija koje koristimo za naše kućne ljubimce.
Reference:
