Kako to da neefektivni tretmani imaju dobru reputaciju?

Medicinski tretmani bez direktnog efekta (neko rekao homeopatija?) su i dalje iznenađujuće popularni. Kako je moguće da reputacija takvih neefikasnih, neefektivnih i loših tretmana i dalje ostaje dobra? Istraživači iz Centra za proučavanje kulturne evolucije (Centre for the Study of Cultural Evolution) u Stokholmu veruju da su identifikovali mehanizam zašto je to tako.

Oni tvrde da većina medicinskih tretmana za posledicu ima niz ishoda; nekim ljudima se stanje poboljša, dok se nekima ne poboljša. Njihova pretpostavka je da su ljudi koji ostvaruju pozitivne rezultate nekim tretmanom skloniji da kažu drugima i da prenesu pozitivne informacije o tome, za razliku od onih čije se stanje nije poboljšalo ili čak, u gorem slučaju, kojima se pogoršalo i koji su imali određenu štetu od nekog tretmana. Ovo bi barem delimično objasnilo dobru reputaciju mnogih alternativnih medicinskih tretmana i proizvoda.

Istraživači su sproveli fascinantnu studiju ¹ kojom testiraju ovu hipotezu, gde su pozitivni rezultati prezastupljeni u onlajn pregledima, recenzijama za medicinske proizvode i tretmane.

Istraživali su da li je ova distrozija u reputaciji nekog proizvoda ili tretmana dovoljna da preokrene misljenje ljudi da kupe ili koriste taj proizvod ili tretman.

Istraživači su upoređivali rezultate u sledeće dve situacije:

• Program gubitka težine
• Program tretmana plodnosti

Vršili su pregled 1901 recenzije o gorenavedenim raznim programima. Nakon niza eksperimenata, napravili su evaluaciju i ocenili izbor ljudi koju bi dijetu izabrali nakon čitanja kritika i recenzija. Na kraju su napravili matematički model kojim su se služili da ispitaju da li postoji pristrasnost ljudi ka manje efikasnom tretmanu ako ima bolju reputaciju od efikasnijeg tretmana.

Rezultati ovog istraživanja su potvrdili hipotezu da su ljudi koji su imali bolje ili pozitivnije ishode sa nekim programom bili više skloni da pišu komentare i recenzije. Posle 6 meseci dijete, 93% onlajn recenzenata je prijavilo gubitak težine od 10 kg ili više, dok je samo 27% učesnika studije stvarno imalo ovaj nivo gubitka težine.

Slična pozitivna distorzija je pronađena u lečenju plodnosti.

U nizu eksperimenata, istraživači su pokazali da su ljudi skloniji da počnu dijetu koja je podržana od strane mnogih pozitivnih mišljenja, recenzija i kritika, nego ishranu ili dijetu koja je predstavljala stvarnu sliku te dijete.

Autori su zaključili:

Onlajn kritike i recenzije precenjuju prednosti medicinskih tretmana, verovatno zato što ljudi sa negativnim ishodima su manje skloni da kažu drugima o svojim iskustvima. Ova pristrasnost može da omogući neefikasnim medicinskim tretmanima da održe dobru reputaciju.

Zaključak

Postoje, naravno, i drugi razlozi zašto lažni tretmani i dalje žive ili čak i napreduju. Kao što je čest slučaj u zdravstvu, stvari su složene i postoji više faktora koji doprinose jednom ovakvom fenomenu.

Ova studija nam daje interesantan uvid u to kako mišljenje drugih ljudi može uticati na naše i to ne na dobar način. Ovo sam primetio i po komentarima na raznim blogovima, sajtovima, socijalnim mrežama i dr. Pre ćete videti neki komentar o tome da nešto funkcioniše ili radi dobro, nego da je nešto suludo i nefunkcionalno. Ovo je ujedno i jedan od glavnih razloga zašto i pišem o ovakvim stvarima. Dajem onaj glas koji se ređe čuje i vidi.

Reference: