Homeopatija
Istorija
Osnovne principe homeopatije izmislio je nemački lekar Samuel Hahnemann (1755-1843). Samuel je opravdano bio zgrožen tadašnjim medicinskim metodama: puštanje krvi, terapija pijavicama, razne metode prečiščavanja i slično, jer su te metode više škodile pacijentu nego što su pomagale. Samuel je razvio svoj “zakon o sličnostima”. U biti ovog zakona je to da se simptomi bilo koje bolesti mogu izlečiti sa izuzetno malim količinama supstance koje proizvode slične simptome kod zdravih ljudi kada se primenjuje u velikim količinama. Reč ” homeopatija ” je izvedena iz grčkih reči homoios (sličan) i pathos (patnja ili bolest). 1
Samuel je bio mišljenja da bolesti predstavljaju poremećaj u sposobnost tela da se sam izleči i da je telu potreban samo mali podsticaj da bi otpočeo proces ozdravljenja. U početku je koristio male doze prihavćenih lekova, ali je kasnije počeo da koristi razblaženja u ogromnoj meri i zalagao se za teoriju da što je manja doza leka, to je moćniji efekat. Ta teorija je naravno apsolutno suprotna u odnosu na to što se danas smatra ustaljenim i dokazanim, da što je veća doza leka time su i efekti tog leka veći i jači.
U najboljem slučaju homeopatski “lek” je placebo
Homeopatski proizvodi se prave od minerala, prirodnih supstanci i nekoliko drugih izvora. Ako je originalna supstanca rastvoriva, jedan deo se razblaži sa devet ili devedeset devet delova destilovane vode i/ili alkohola i dobro izmućka. Ako je supstanca nerastvoriva, ona se prvo fino samelje i meša u sličnim proporcijama sa laktozom u prahu (mlečni šećer). Jedan deo ovako razblaženog leka se zatim dalje razblažuje i tako se postupak ponavlja dok se ne dostigne željena koncentracija. Razblaživanje od 1 do 10 je označeno sa rimskim brojem X ( 1X = 1⁄10, 3X = 1⁄1000, 6X = 1⁄1000000) . Slično tome, razblaživanje od 1 do 100 je označeno sa rimskim brojem C (1C = 1⁄100, 3C = 1⁄1000000, itd.). Većina homeopatskih lekova su u rasponu od 6X do 30X, ali proizvodi sa nivoom razblaženosti od 30C ili čak i više postoje na tržištu i prodaju se.
30X rastvor znači da je originalna supstanca razblažena 1.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000 puta.
Pod pretpostavkom da kubni centimetar vode sadrži 15 kapi, taj broj je veći od broja kapi vode potrebnih da bi napunili posudu koja je više od 50 puta veća od veličine Zemlje. Zamislite samo da stavite jednu kap crvene boje u takvu posudu, tako da se ravnomerno rasporedi. Homeopatija tvrdi da svaka kap koja se izvuče iz takve posude sadrži esenciju crvene boje. Malo suludo zvuči zar ne?
Jedan od intersantnijih homeopatskih lekova Oscillococcinum – 200C, proizvod koji služi navodno za oslobađanje od prehlade i simptoma sličnih gripu, poseduje rastvor koji je daleko od realnosti. Njegov “aktivni sastojak” se priprema inkubacijom male količine sveže jetre i srca patke 40 dana. Dobijeni rastvor se zatim filtrira, zamrzava-isušuje, rehidrira, u više navrata razblažuje, i na kraju se takav rastvor impregnira u šećerne granule. Ako i jedan molekul od srca patke ili jetre preživi ovoliko razblaživanje, njegova koncentracija bi bila 1 u 100200 . Ovaj ogroman broj, koji ima čak 400 nula, je daleko veći od procenjenog broja molekula koji postoji u svemiru (1 googol je 1 × 10100). U februarskom izdanju časopisa US News & World Report 1997. godine je napomenuto da je samo jedna patka godišnje potrebna za proizvodnju ovog proizvoda. Kompanija je imala ukupan promet od 20 miliona dolara u 1996. godini zahvaljujući ovom proizvodu. Časopis je nazvao ovu nesrećnu pticu kao “patka od 20 miliona dolara.”
Zapravo, zakoni hemije navode da postoji granica u razređivanju određene supstance a da se pri tome potpuno ne izgubi originalna supstanca. Ovo ograničenje predstavlja Avogadrov broj i on odgovara homeopatskim rastvorima potencije 12C ili 24X (1 deo u 1024). Haneman je i sam shvatio da praktično nema šanse da bi čak i jedan molekul originalne supstance ostao u novoj smeši nakon ekstremnih razblaženja. On je verovao da snažno mešanje i rastvaranje u svakom koraku razređivanja ostavlja “esenciju” koju nije moguće detektovati normalnim čulima. Ova esencija po njemu leči i oživljava telo i njegovu “vitalnu silu”. Savremeni zagovornici tvrde da čak i kada je poslednji molekul origninalne supstance nestao, ostaje “sećanje” originalne supstance. Ovaj pojam je naravno neosnovan. Štaviše, ako je to istina, svaka moguća supstanca koja se nađe u toj smeši (molekuli vode, ćelije kože, virusi, bakterije itd.) mogu da utisnu svoju “suštinu” i da je ispolje na jedani moćan (i nepredvidiv) način kada se unese u telo čoveka.
Mnogi zagovornici tvrde da su homeopatski proizvodi slični vakcinama jer oba pružaju mali stimulans koji izaziva imuni odgovor od organizma. Ovo poređenje nije tačno. Količine aktivnih sastojaka u vakcinama su mnogo veće i mogu se izmeriti. Štaviše, proces imunizacije proizvodi antitela čija se koncentracija u krvi može meriti, dok visoko razblaženi homeopatski proizvodi jednostavno ne proizvode bilo kakav merljiv odgovor od tela. Pored toga, vakcine se preventivno koriste i služe za prevenciju bolesti dok se homeopatski “lekovi” koriste za lečenje simptoma bolesti koje je već uhvatilo neki organizam.
Reference:
