Aspartam – Koliko je stvarno bezbedan?
Pre nekoliko dana sam imao razgovor sa svojom ženom oko suplemenata na bazi magnezijuma i kao jedan od mogućih i čestih varijanti ovog suplementa je bio magnezijum-aspartat. Odmah mi je pao na pamet aspartam, koja se inače dobija iz aspartata, i njegova loša reputacija. Odmah sam, naravno, odbacio ovaj magnezijum suplement kao jednu od mogućnosti i krenuo da gledam druge.
Đavo mi nije dao mira i odlučio sam da malo približnije pogledam koliko je stvarno bezbedan aspartam.
Šta je aspartam?
Aspartam predstavlja niskokaloričnu zamenu za šećer. Aspartam se sastoji iz dve amino kiseline: L-asparaginska kiselina i L-fenilalanina. Dostupan je pojedinačno kao dodatak za hranu i sastavni je deo mnogih dijetalnih bezalkoholnih pića i drugih namirnica radi umanjenja kalorija tih proizvoda. U zavisnosti od toga šta ste čuli, aspartam je ili bezbedno sredstvo za mršavljenje i kontrolu dijabetesa ili je inkarnacija zla – smrtonosni otrov koji je poguban po zdravlje potrošača.
Ne verujte svemu što čitate na internetu
Internet je trenutno u apsolutnom haosu kada ukucate aspartam u Google-u. Prepun je neistinitih i iskrivljenih informacija. Negde ćete videti da postoji široko rasprostranjena epidemija trovanja aspartamom koja izaziva glavobolje, konvulzije, Alchajmerove bolesti, rak, dijabetes, slepilo, multiplu sklerozu i još mnogo toga.
Na jednom od naših poznatijih blogova Vitki Gurman možete pročitati dosta toga pametnog, ali ista tako i par zabluda. U navedenom linku, Maja spominje indirektno koliko ne voli aspartam i kako se zalaže za steviu, a isto tako spominje i jedan članak iz Politike gde, citiram:
Ovaj put bez onog Aspartam-Je-Loš-Samo-Ako-Se-Preteruje-Sa-Njim, na koji niko razuman više ne pada, jer neodređeni “tuc-muc” stvarno nije ubedljiv. U ovom tekstu su ga opleli baš-onako-lepo. Pogledajte šta Evropska komisija planira da uradi aspartamu od 15. februara do maja ove godine:
Nije me mrzelo pa sam pročitao taj Politikin članak i ne vidim da su išta opleli po aspartamu. Čak su naveli zaključak EFSA-e 1 koji navodi:
Aspartam i proizvodi od njega su bezbedni za ljudsku ishranu na trenutnom nivou izloženosti, EFSA zaključuje u svojoj prvoj proceni rizika ovog zaslađivača. Da sprovede svoju procenu rizika, EFSA je preduzela rigorozne preglede svih raspoloživih naučnih istraživanja o aspartamu i njenih proizvoda uključujući životinjske i ljudske studije.
Ukratko, EFSA je u decembru 2013. godine zaključila, nakon ekstenzivnog istraživanja, da je aspartam bezbedan za upotrebu u onoj količini u kojoj se upotrebljava u današnje vreme. Reevaluaciju koju spominje Politika još nisam uspeo da nađem, ali kada budem, ovaj post će biti dopunjen sa tim informacijama.
Naučna istraživanja
Kao što sam gore već naveo, aspartam je klasifikovan kao bezbedno sredstvo za ljudsku upotrebu od strane EFSA-e, ali nije samo EFSA tako zaključila. FDA u Americi navodi aspartam 2 kao:
“jedan od najtemeljnije istestiranih aditiva hrani koje je ova agencija ikada odobrila”.
Kada je naučni komitet Evropske komisije o hrani ocennjivao aspartam, 3 pronašli su preko 500 radova o aspartamu objavljenih između 1988. i 2001. godine. Studije su obuhvatale životinje, različite ljudske populacije uključujući odojčad, decu, žene, gojazne odrasle, dijabetičare i dojilje. Brojne studije su odbacile bilo kakvu povezanost sa glavoboljama, konvulzijama, raznim poremećajima u raspoloženju, alergijskim reakcijama itd. Aspartam je jedan od retkih aditiva koji je ovoliko istražen.
U studijama na pacovima objavljenim od strane Fondacije Ramazzini u Italiji, nalazili su se pokušaji da se nađe veza između aspartama i pojave tumora. Evropska agencija za bezbednost hrane 4 je uradila pregled sirovih podataka Ramazzini-ja i našla je puno grešaka. Te greške su iskorišćene za odbacivanje studije. 5 Mišljenje Evropske agencije, koje je ažurirano na osnovu svih raspoloživih podataka u 2009. godini, jeste da nema naznake ni jednog genotoksičnog ili kancerogenog potencijala aspartama i da nema razloga da se revidira ranije uspostavljena bezbedna dnevna doza aspartama od 40 mg/kg/dan. Studije su pokazale da je stvarna potrošnja daleko ispod te granice.
Ljudima, koji su apsolutno ubeđeni da osećaju negativne efekte od aspartama, je dokazano suprotno. Na primer, New England Journal of Medicine je objavio studiju o ljudima koji su izjavili da su u više navrata imali glavobolje nakon konzumiranja aspartama. Kada su znali šta su konzumirali, 100% njih je prijavilo glavobolje. U dvostrukom slepom testu, 6 kada oni nisu znali šta su dobijali, 35 % je imalo glavobolje posle aspartama, a 45 % je imalo glavobolje posle placeba.
Višestruke kritike i studije, 7 vraćajući se unazad do 1985. godine, zaključuju istu stvar. Mnoge novije studije isto tako pokazuju da nema korelacije između aspartama i raka mozga, 8 nema korelacije između veštačkih zaslađivača i raka želuca, pankreasa, i endometrijuma. 9
Da li je Stevija bezbednija?
Nisam hteo da u ovom postu pišem o steviji, ali s obzirom na to da je Maja sa Vitkog Gurmana dosta spominje, odlučio sam da ovde ispišem par osnovnih stvari o Steviji.
Stevija je biljka, a Guarani Indijanci iz Južne Amerike su ga koristili ka zaslađivač vekovima. “Ako je prirodno time i zdravo” i “drevna mudrost starih” će pokolebati mnoge potrošače, ali za one koji su kritičkog mišljenja koji žele da izbegnu logičke zablude i pogledaju naučne dokaze, šta ima nauka da nam kaže?
Da li je Stevija bolja/zdravija od aspartama? Mi zaista ne znamo.
Izražena je zabrinutost zbog mogućih negativnih efekata kao što su rak i opasnost od urođenih defekata. Stevija je bila zabranjena u većini evropskih zemalja i u Singapuru i Hong Kongu iz razloga što nije bilo dovoljno toksikoloških analiza i dokaza čime bi pokazala svoju bezbednost. SAD je zabranila uvoz stevije 1991. godine, ali je skinuta zabrana 1994. godine i dozvoljena je kao dodatak ishrani. Većina zemalja danas dozvoljava steviju ali samo u određenim stanjima, iz bezbednosnih razloga. Ako bismo poredili dokaze o bezbednosti između stevije i aspartama, aspartam uliva mnogo više poverenja od stevije.
Zaslađivač stevija se inače pravi tako što se ekstrakt biljke rafiniše etanolom ili metanolom i onda se kristalizacijom i separacijom razdvajaju različiti glikozid molekuli. Kompanija Coca-Cola ga prodaje pod nazivom Truvia, a Pepsi ga prodaje kao PureVia. To je proizvod velikih korporacija i priprema se u laboratoriji koristeći toksične hemikalije kao što je metanol. Iz nekog razloga to ne smeta onima koji promovišu steviju kao prirodni proizvod.
Da li je aspartam bezbedan?
Ono što nam nauka govori, odgovor je potvrdan.
Potvrdan je za sve osim one ljude koji imaju genetski poremećaj Fenilketonurija. Ljudi koji pate od ove bolesti moraju da izbegavaju aspartam jer oni ne mogu da obrađuju fenilalanin i ako akumuliraju visok nivo fenilalanina mogu da oštete svoj mozak. Nauka je adekvatno pokazala da je aspartam bezbedan za sve ostale.
Reference:
