Nova studija o veštačkim zaslađivačima – Šta nam govori
Pre nekoliko dana se pojavila nova studija u Nature žurnalu 1 koja se bavila veštačkim zaslađivačima. Digla je buku po svetu i mnogi ljudi su se zabrinuli. U vestima na nature.com su izbacili naslov “Veštački zaslađivači povezani sa gojaznosću”. 2
Sam naslov deluje malo senzacionalistički i pogrešno imajući u vidu o čemu se radi u samoj studiji.
Nova studija
Naslov same studije bolje je opisuje: Veštački zaslađivači izazivaju intoleranciju glukoze promenom mikrobiotike creva.
Autori studije su istraživali uticaje tri vrste veštačkih zaslađivača: saharin, sukraloza i aspartam. Oni su hranili miševe hranom sa dodacima ovih zaslađivača. Posle 11 nedelja, miševi hranjeni veštačkim zaslađivačima su pokazali znake intolerancije glukoze.
Autori su vršili transplantaciju fekalne materije iz onih miševa koji su jeli veštačke zaslađivače u one koji nisu imali bakterije i otkrili su da se intolerancija na glukozu prenosi sa bakterijama. Dodatno, autori studije su presađivali kultivisane bakterije iz miševa hranjenih veštačkim zaslađivačima u one koji nisu i ti miševi su takođe postali intolerantni na glukozu.
Sve ovo snažno sugeriše da konzumiranje veštačkih zaslađivača menja bakterije u crevima, što zauzvrat ima efekat na metabolizam domaćina, što dovodi do intolerancije na glukozu. Glukozna intolerancija je faktor rizika za dijabetes tipa 2I, koji je u suštini teška intolerancija na glukozu. Studija nije govorila direktno o gojaznosti.
Da bi videli da li će njihovi rezultati moći da se odnose i na ljude, istraživači su hranili sedam ljudskih subjekata veštačkim zaslađivačima i otkrili da je četvoro od njih razvilo intoleranciju na glukozu, baš kao miševi.
Šta nam ovo sve govori
Ovo je jedno dobro istraživanje. Svakako postavlja neke interesantne mogućnosti koje zaslužuju dalji nastavak rada na ovom polju. Međutim, ne mislim da su ovi rezultati dovoljni da izbacimo veštačke zaslađivače iz upotrebe, a ovo istraživanje definitivno ne sugeriše da treba piti slatke napitke sa pravim šećerom umesto one zaslađene veštačkim zaslađivačima.
Naučna zajednica je već počela skuplja kritike o rezultatima ove studije i da amortizuje reakcije javnosti tako što stavlja rezultate ove studije u perspektivu. 3
Prvo, u ovoj studiji najviše je rađeno na miševima koji imaju drugačiji metabolizam glukoze, ishrane i tolerancije od ljudi. Malecna studija sa 7 ljudskih subjekata je veoma preliminarna i daleko od dovoljne da možemo zaključiti da skupljene podatke iz miševa možemo da primenimo na ljude.
Jedna od kritika ove studije je da je publikovana u žurnalu osnovne nauke. Da je publikovana u nekom kliničkom naučnom žurnalu, studija bi bila mnogo temeljnije kritički recenzirana i bilo bi manje spekulacija.
Još jedna potencijalno ozbiljna kritika je da su istraživači koristili u kombinaciji saharin, sukralozu i aspartam za svoje rezultate. Čini se malo verovatno da će tri veoma različita molekula, svi imati isti efekat na mikrobiotiku creva. Moguće je da je ono što su istraživači primetili izolovano samo na saharin, na šta je istraživanje i bilo usmereno. Prvobitno su u studiji koristili aspartam, koji je imao manji efekat, pa su istraživači prešli na saharin.
U artiklu iz Sciencemag časopisa piše sledeće:
Autori mešaju svoje zaključke obuhvatajući sve ove veštačke zaslađivače zajedno, kaže Brajan Ratcliffe. Zato je naslov rada ” Veštački zaslađivači izazivaju intoleranciju glukoze promenom mikrobiotike creva” pogrešan, kaže on. “Ne mogu da verujem da je žurnal dozvolio takav naslov”. Ipak, on kaže da dobijeni podaci “svakako ukazuju na to da postoji potreba za dodatnim istraživanjima o saharinu.
Ako je ovaj efekat jedinstven za saharin, to bi objasnilo rezultate ostalih istraživanja o bezbednosti aspartama i sukraloze koji se koriste u veštački zaslađenim pićima. Velika evropski epidemiološka studija 4 objavljena prošle godine koja uključuje preko 10.000 subjekata, pronašla je vezu između pijenja slatkih napitaka i dijabetesa tipa 2. Ona je takođe otkrila povezanost sa pijenjem pića zaslađenih veštačkim zaslađiivačima, ali je ova povezanost nestala kada su kontrolisali podatke za unos energije i indeks telesne mase. Drugim rečima, ljudi piju dijetalnu koka kolu ili slično jer su gojazni, a ne obrnuto.
Studija iz 2011. godine koja je obuhvatila preko 40.000 subjekata je našla da: 5
Potrošnja šećerom zaslađenih pića je usko povezana sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Veza između veštački zaslađenih pića i dijabetesa tipa 2 se u velikoj meri objašnjava drugim faktorima koji su subjekti već posedovali kao što je prvobitno zdravstveno stanje subjekta, težina subjekta pre ulaska u studiju, dijeta kao i indeks telesne mase.
Zaključak
Ova nova studija je rigorozna i zanimljiva. Ona nam sugeriše da saharin ima potencijal da izmeni mikrobiotiku creva kod miševa i da ima neke veze sa metabolizacijom glukoze. Bilo bi zanimljivo dalje razraditi ove uzročnosti i uključiti ih u dalja istraživanja.
Suština cele priče je da većina podataka o kojima se piše u javnosti kad je u pitanju ova studija (gojaznost kod ljudi i dijabetes tip 2) nije podržana od strane podataka koje nam ova studija daje. Rezultat ovakve štampe nesumnjivo može dovesti do loših zdravstvenih odluka.
Nejasno je da li se rezultati ove studije odnose na sukralozu ili aspartam (a samim tim i o bezalkoholnim pićima zaslađenim veštačkim zaslađivačima) i definitivno je još nejasno da li se podaci mogu odnositi i na ljude.
U međuvremenu, druge studije, od kojih su neke masovne epidemiološke studije, pokazuju jasnu vezu između unosa šećera i dijabetesa tipa 2. Isto tako pokazuju da nema korelacije između dijabetesa i veštački zaslađenih napitaka. Ova studija ne bi trebalo da motiviše ikoga da napusti svoju ishranu bezalkoholnim pićima zaslađenim veštačkim zaslađivačima (iako realno ne bi trebalo iko da ih pije), ali način na koji se ova studija predstavlja postavlja uslove da se baš to desi. I dalje, barem što se tiče nauke, veštački zaslađivači su i dalje bolja alternativa od običnog šećera ako baš morate nešto slatko da pijete.
Reference:
