Označavanje GMO hrane
Trenutno u Americi vlada pomama oko potencijalno novih zakona po kojima bi svi proizvodi koji sadrže GMO morali da budu označeni. Pre par meseci, Vermont je prva država koja je donela zakon u kome se navodi da svi proizvodi koji sadrže genetski modifikovane organizme – GMO, moraju biti označeni. Iako je Vermont prva država koja je donela ovakav zakon, ona verovatno neće biti i poslednja. Birači u Oregonu će odlučiti o sličnoj meri u novembru, a 25 drugih država ide istim stopama.
Zagovornici ovih zakona tvrde da će oni dovesti do boljeg “obaveštavanja potrošača” i da će im pomoći da naprave “bolje odluke” kad je u pitanju hrana koju jedu. Koje informacije će potrošači zapravo naći na tim etiketama?
Kad je pitanju Amerika, preko 80% namirnica sadrži neku vrstu GMO. U Evropi je malo drugačija situacija jer su zakoni o GMO prilično čvršći. Koliko znam, samo je MON 810 kukuruz dozvoljen da se gaji u Evropi. Uvoz je već druga priča. Koliko god GMO kao reč zvuči strašno, nije nemoguće da se desi da pojedete nešto GMO na dnevnoj bazi, pa čak i u Evropi. Ljudska populacija je pojela nebrojano mnogo GMO hrane još od početka 90-ih kada je prvo bio-seme posađeno i nije zabeležena nijedna nuspojava od ovakve hrane.
Da li će na namirnicama pisati da se hrana genetski modifikuje vec vekovima? Najobičniji šećerac je nekad izgledao mnogo drugačije nego što sada izgleda:
Još tada, vekovima unazad, ljudi su birali i sadili samo one biljke koje su preferirali, a ostale odbacivali. Naši preci, bez ikakvog znanja o DNK ili šta su geni, uticali su na genetski sadržaj hrane, pravili je da bude ukusnija, nutritivnija i mnogo lakša za održavanje i gajenje. Vaš pas je skoro sigurno genetski modifikovano biće. Prasići, krave, stoka uopšteno se selektivno razmnožava vekovima unazad i mi ih jedemo na dnevnoj bazi.
U današnje vreme, naučnici koriste svoju ekspertizu iz genetike da prave male i specifične promene i poboljšanja u našoj hrani. Ako zamislite jedan gen neke biljke kao knjigu, moderni genetski inženjering bukvalno prepravi par rečenica u knjizi da bi bila lakša za čitanje.
Da li će oznake govoriti kako su poljoprivrednici masovno krenuli da gaje GM varijante biljaka zato što se ih je lakše gajiti i održavati zdravim na poljima? Varijante kukuruza i pamuka rezistentne na insekte moguće je lakše zaštiti od štetočina uz koriščenje manje pesticida.
Naravno da ništa od gore navedenog neće biti opisano u oznakama. U stvari, oznake ne prenose informacije, one će samo predstavljati crveno svetlo kod većine ljudi kao: Opasnost! Ova hrana sadrži GMO! Koje je onda svrha ovih oznaka?
Termin “genetski modifikovani organizmi” ili GMO ima određenu stigmu koju nosi na grbači. Anti-GMO pokret je veoma svestan ovoga. Cilj nije da se informišu korisnici već da se uplaše od kupovine nečega što je bezbedno koliko i voda.
Glavna strategija anti-GMO pokreta jeste totalna zabrana GMO-a. Kao što je jednom dr Mercola rekao:
Verujem da GM hrana mora biti totalno zabranjena i označavanje je najefektivniji način da se to postigne. Kako 85% korisnika neće hteti da kupuju GM hranu, to znači da će nestati sa tržišta kao što je slučaj u Evropi.
Spominje Evropu kao da nema uopšte GMO-a u njoj što je netačno, ali mnogo toga o čemu Mercola priča je netačno, tako da me ovo ni malo ne čudi. Na stranu što EFSA smatra GMO bezbednim. 1 To nećete čuti od anti-GMO ljudi.
Reference:
