Biotehnologija Fri, Oct 31, 2014

Nekoliko ukusnih razloga zašto treba da promenite svoj stav o GMO

Ishrana celog sveta ne izgleda kao hitna potreba iz perspektive jednog bogatog društva sa epidemijom gojaznosti. Tehnologije koje čine život lakšim i manje rizičnim za poljoprivrednike ne mogu izgledati ubedljivo društvu sa vrlo malo ljudi koji imaju bilo kakve veze sa poljoprivredom. Razvijanje pirinča koji je u mogućnosti da spreči slepilo i smrt u siromašnim zemljama stvara žestoko protivljenje pojedinih grupa našeg bogatog društva. Postoje, međutim, neke pojave koje prete **našem **načinu života u budućnosti, koje bi mogle motivisati potrošače da daju drugu šansu debati oko GMO useva.

Šta ako premijum kafe, čokolada i banane postanu užasno skupe ili oskudne? Da li bi vas to pogodilo?

Činjenica je da postoje značajne pretnje proizvodnji luksuznih useva. Opisaću ispod koje su to pretnje. Nažalost, zbog uticaja anti-GMO aktivista, mi smo daleko manje spremni da se nosimo sa ovim pretnjama nego što smo mogli biti.

Zašto postoje pretnje nad nekim od naših omiljenih useva?

Štetočine nisu ništa novo. One često negativno utiču na poljoprivredu. Međutim, postoje dva jedinstvena aspekta našeg vremena koji pogoršavaju ovu situaciju:

  • Sa sve većom učestalošću globalnih putovanja i trgovine, novi egzotični patogeni, korovi i štetočine se proširuju širom sveta brže nego ikada ranije. Ovo stvara ozbiljne probleme i ugrožava čitave useve.
  • Kako se klima menja, tako su štetočine često u stanju da napreduju na novim lokacijama ili u različito doba godine što nisu mogle u prošlosti, što dovodi do mnogo težeg kontrolisanja.

Specijalne sorte kafe iz Južne Amerike

Patogen rđe je zbrisao celu proizvodnju kafe u Javi i drugim oblastima koje su snabdevale Englesku 1800-ih godina. Zbog toga su se Englezi i prebacili na čaj. Kasnije, industrija kafe se pomerila na oblasti kao što su visoravni Centralne i Južne Amerike. Patogen rđe ih je sustigao i tamo oko 1985. godine, ali se tek nedavno klima promenila tako da je bolest postala veliki problem 1 u tim regionima. Tradicionalni uzgoj i otpor protiv ovog patogena je moguć ukrštanjem poželjnih tipova arabike sa robusnijim tipom kafe robusta, ali to zahteva dupliranje hromozoma robuste – korak koji može da izazove razne vrste genetskih oštećenja. Da bi posle povratili pun kvalitet arabike, bilo bi potrebno mnogo vremena i zato je tako nešto veoma nepraktično za male poljoprivrednike koji su okosnica industrije kafe u Južnoj Americi. Realno, mi koji se nalazimo u bogatijem delu sveta ćemo verovatno biti u mogućnosti da dobijemo našu jutarnju dozu kafe sa nekog drugog geografskog područja, ali s obzirom na to da je genetski inženjering “skinut sa tapeta” za kafu od sredine 90-ih, mnogo siromašnih porodica pati, a cena kafe raste 2.

Banane

Takozvana “Panamska bolest” (Fusarium oxysporum) je zbrisala prethodnu vrstu komercijalne banane (Gros Michel sorta). Slučajno, nova banana pod nazivom Kavendiš (Cavendish) je pronađena u Vijetnamu. Ova sorta je bila otporna na bolesti i takođe pogodna za isporuku (većina banana inače nije). Sada postoji nova vrsta istog patogena koja se zove Fusarium Tropska trka 4 3, koji uništava Kavendiš u Aziji, a nedavno i u Australiji i Mozambiku. Verovatno je samo pitanje vremena pre nego što neko slučajno transportuje ovaj patogen u Južnu Ameriku. Bilo je malo rada na rešenju ovo problema, ali ništa nije ni blizu onoga što će biti potrebno ukoliko bude bila neophodna zaštita snabdevanja ovog popularnog voća i svih poslova velikog broja ljudi koji su uključeni u gajenje i transport ovog voća. Možete il da zamislite svet bez banana?

Čokolada

Od useva kakaa dobijamo čokoladu. Usevi kakaa imaju mnogo štetočina, ali dva su se naročito izdvojila i šire se kroz celu Centralnu i Južnu Ameriku 4. Ovo dovodi do dramatičnih padova u proizvodnji. Ove dve bolesti su “*Witch’s Broom*” i “*Frosty Pod*” (FP), a prema vodećim istraživačima 5 FP “predstavlja značajnu pretnju u gajenju kakaa širom sveta”.

U GMO je (možda) spas

Moderni genetski inženjering može biti vrlo logičan način da se zaštite ovi posebni usevi. Genetika je osnova kompleksnosti useva i od nje zavisi njihov kvalitet, tako da imamo dobar razlog da se držimo onih sorti koje najbolje znamo. Genetski inženjering je način da se unese određen koristan gen u ceo miks bez ometanja genetičke osnove koja predstavlja odliku kvaliteta nekog useva.Ono što nema smisla u bogatom, tehnički sofisticiranom, društvu jeste da je glasna manjina već kompromitovala budućnost snabdevanja za sve nas. Ne možete da vratite više od decenije izgubljenih mogućnosti za napredak. Ono što ima još manje smisla jeste to da ljudi koji će najviše izgubiti u ovim scenarijima su oni najsiromašniji čiji rad zahtevamo da bismo mogli da uživamo u našim luksuzima.

Reference:


  1. oregonlive.com, Link [return]
  2. oregonlive.com, Link [return]
  3. popsci.com, Link [return]
  4. scientificamerican.com, Link [return]
  5. apsnet.org, Link [return]