Nekoliko činjenica koje treba da znate ako planirate da koristite herbalnu medicinu

Ovaj tekst pruža osnovne informacije za one potrošače koji su u iskušenju da koriste komercijalne biljne lekove dostupne u apotekama, prodavnicama zdrave hrane, preko interneta itd. Tipično, ovi lekovi sadrže samo jedan biljni ekstrakt (ili relativno male količine drugih) i koriste se pod sličnim pretpostavkama kao i konvencionalni lekovi.  Proizvodnja, promocija i prodaja komercijalnih biljnih preparata (u mnogim zemljama se plasiraju kao “dijetetski suplementi”) je izrasla u industriju vrednu više milijardi dolara godišnje.

Evo nekoliko stvari koje treba da imate na umu ukoliko se odlučite da uzmete bilo kakav biljni preparat:

• Mnogi ljudi tvrde da su biljni lekovi efikasni jer su mnogi od naših savremenih lekova nastali na njihovoj bazi. Dok je drugi deo ove tvrdnje istina, prvi deo nije. Iako su mnogi današnji konvencionalni lekovi nastali od biljaka, to ne znači da su biljni preparati i biljni lekovi efikasni. Lekovi izvedeni iz biljaka sadrže jedan, dobro definisan, opširno istražen molekul (po definiciji, ovo ih čini konvencionalnim lekovima, a ne biljnim), dok biljni lekovi sadrže cele (ili delove) biljke. Usled toga, oni sadrže mnoge druge farmakološki aktivne molekule. To često znači da je teško ili nemoguće reći koliko jedna doza sadrži aktivnih sastojaka i kakva farmakološka delovanja se mogu očekivati.

• Iako se nacionalni zakoni i propisi znatno razlikuju, biljni lekovi uglavnom ne moraju da imaju potporu u dokazima da bi pokazali efikasnost i kako bi bili legalno dostupni u prodaji. To znači da dati lek možda jeste, a možda i nije testiran u kliničkim ispitivanjima kako bi se utvrdila efikasnost za stanje za koje se oglašava. U stvari, samo mali broj biljnih lekova ima iza sebe podršku u dokazima o efikasnosti. Na hiljade drugih ne ispunjava ovaj kriterijum.

• Izuzetno je rašireno shvatanje da su biljni lekovi zdravi, time što su prirodni, a to nije ništa drugo nego običan promotivni mit. Biljke sadrže mnoge hemikalije koje mogu imati farmakološku aktivnost. To naravno znači da one mogu da imaju terapijski efekat, ali isto tako znači da mogu da budu i otrovne (tradicionalno najjači otrovi su poreklom iz biljnog carstva).

• Pored potencijalne toksičnosti biljnih sastojaka, postoje i druga važna pitanja bezbednosti koje treba razmotriti. Možda i najvažnije je to da biljni preparati mogu da imaju uticaja na prepisane lekove. Na primer, kantarion (jedan od najbolje ispitivanih biljnih lijekova u tom pogledu) ima snažno dejstvo na mnoge različite lekove. Kantarion ima osobinu da utiče na warfarin koji je antikoagulans tako što smanjuje njegovo dejstvo i odjednom imamo situaciju da pacijentu počinje zgrušnjavanje krvi i postoji mogućnost pojave potencijalno fatalnog ugruška.

• U mnogim zemljama ne postoji kvalitetna regulacija biljnih lekova tako da jednostavno nema garancije da su biljni lekovi koji se legalno prodaju sigurni. Regulatorima je dozvoljeno da intervenišu samo onda kada postoje izveštaji o neželjenim efektima. To znači da je teret dokazivanja sigurnosti efektivno obrnut i on očigledno izlaže potrošače nesagledivim rizicima.

• Kvalitet biljnih proizvoda je podjednako loše regulisan u većini zemalja. Obilje istraživanja u SAD je pokazalo da na primer doza biljnog sastojka odštampana na etiketi komercijalnog proizvoda može varirati praktično u rasponu od 0 do 100%. Slično, postoji mala sigurnost da sastojci navedeni na etiketi odgovaraju onima u pakovanju.

• U krajnjem slučaju, čak i ako smatramo da regulacija biljnih preparata koju Evropska Unija ima je ne znam kako dobra, ona ne znači ništa onog trenutka kada potrošači odu na Internet i kupe svoje biljne lekove iz jednog od mnogih sumnjivih izvora. Proizvodi sa lažnim tvrdnjama, slabog kvaliteta, pa čak i otvoreno opasni proizvodi preplavljuju Internet, a često je nemoguće reći koji je proizvod loš, a koji dobar.

Ono što treba da se pitamo danas kad su u pitanju ovi i slični lekovi to je:

• Da li je lek ili preparat dobro istestiran da nema polutanata, da ima standardizovanu potenciju i čistotu?
• Da li je lek ili preparat odobren od strane regulatornih tela nakon ekstenzivnih kliničkih ispitivanja radi utvrđivanja doziranja, efikasnosti i bezbednosti?
• Da li je upotreba tog leka i preparata zasnovana na dokazima?
• Da li je bezbedno da se taj lek ili preparat koristi istovremeno sa drugim lekovima?
• Da li postoje kontraindikacije?
• Moja ishrana već sadrži ove preparate ili lekove; da li dodatno uzimanje može biti previše?

Tek kad imamo odgovore na ova pitanja, tada možemo biti sigurni i oko leka. Konvencionalni lekovi prolaze kroz sve ove stupnje razvoja. Zašto ne bi i biljni?