Da li visokonaponski dalekovodi izazivaju rak?
Tokom proteklog veka, ljudi su u sve većoj meri okruživani nizom raznih električnih uređaja. Svi ti uređaji stvaraju električna i magnetna polja koje često nazivamo elektromagnetnim poljima (EMP). Nema sumnje da je izloženost EMP dramatično porasla u današnje vreme. Zato nije iznenađujuće što su mnogi ljudi zabrinuti.
Zbog ovoga, lako možete da pronađete kompanije na Internetu koja će vam prodati uređaje (kao što su Neitronik i Neutralizator SERB) koji štite od navodnih opasnosti EMP.
Ljudi posebno brinu oko vodova visokog napona, verovatno zato što su vodovi impozantne strukture, pa izgledaju možda malo i preteće. Strah od vodova datira iz 1979. godine, kada je nastala studija u kojoj Nancy Wertheimer i Ed Leeper prijavljuju da su našli korelaciju između visokonaponskih dalekovoda i leukemije u okolini Denvera (Kolorado, SAD). Rezultati ove studije podstakli su brojne analitičare da istraže moguću korelaciju.
Zaključak pregleda svih dotadašnjih studija 1995. godine kaže:
Ne postoji mehanizam kojim magnetna polja koja generišu vodovi visokog napona mogu da pospeše razvoj raka. Ipak, epidemiološka istraživanja su prilično dosledno nalazila vezu između izloženosti magnetnim poljima i raka.
Naučno pitanje u to vreme bilo je: da li su ove korelacije stvarne ili slučajne? Ako su stvarne, koji je mehanizam rada? Jasno je da su bila potrebna dalja istraživanja. 2002. godine, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je naručila ogromnan (339 stranica) i veoma detaljan izveštaj 1 o svim vrstama električnih i magnetnih polja na planeti i o tome kako ona mogu uticati na naše zdravlje. Među njihovim nalazima piše:
Malo je eksperimentalnih ili teoretskih dokaza koji bi ukazali na poreklo mutacija direktno izazvanim od ENF [ekstremno niske frekvencije] magnetnih polja … Postoji malo dokaza da ENF električnog ili magnetnog polja mogu izazvati maligne transformacije ćelija u kulturi.
Finalni zaključak WHO-a je:
Statička električna i magnetna polja i ekstremno niske frekvencije električnih polja nisu klasifikovana kao kancerogena na ljude (grupa 3).
Grupa 3 znači da nemamo pozitivan dokaz da elektromagnetna polja izazivaju rak. Samo niža kategorija, grupa 4, bi mogla da potvrdi da imamo dokaze koji govore da elektromagnetna polja ne izazivaju rak, ali je takav dokaz vrlo teško proizvesti. Drugim rečima, WHO je zaključio da dokazi ne potkrepljuju vezu ili korelaciju između EMP i raka, ali da dalje studije mogu naći nešto.
Nakon izveštaja Svetske zdravstvene organizacije 2002. godine, nova studija 2 iz 2005. je ponovo digla prašinu. U toj studiji, Gerald Draper i njegove kolege su tvrdili da su pronašli vezu između udaljenosti najbližeg dalekovoda i leukemije. Draper je utvrdio da ona deca koja su živela na manje od 200 metara od ovih dalekovoda (u Engleskoj i Velsu) imaju znatno veći rizik od leukemije u odnosu na onu koja žive barem na 600 metara udaljenosti ili dalje.
Odgovor naučnika na Draperovu studiju je bio veoma kritičan. Hepworth i kolege 3 su istakle da rezultati studije ne podržavaju uzročnu ulogu elektromagnetnih polja (koji nisu mereni), a u najboljem slučaju samo geografsku korelaciju. Kheifets i njegove kolege 4 su pokazali da je efekat nestao kada su kontrolne grupe drugačije bile analizirane. Ubrzo su se pojavile kritike drugih naučnika, što je bio znak da nauka radi na sebi i pokušava da se samoispravi, što je čest slučaj. Nažalost, Draperova studija je bila široko publikovana, dok kritike nisu. Kritike, međutim, daju ubedljivu sliku da je Draperova studija bila loša.
Jedna od najnovijih studija iz 2013. godine 5 je posmatrala preko 50.000 slučajeva raka, uključujući leukemiju, rak mozga, rak dojke, rak kože i druge. Studija nije našla povećan rizik za bilo koji od ovih tipova raka i zaključak kaže:
Naši rezultati ne podržavaju epidemiološke asocijacije raka kod onih odraslih osoba koji stanuju ili žive u neposrednoj blizini visokonaponskih (nadzemnih) dalekovoda.
Zaključak
Ova debata zvuči veoma poznato. Mnoge lažne hipoteze poput ideja da vakcine uzrokuju autizam ili da akupunktura može da smanji bol, pokazuju isti obrazac: nekoliko malih studija proizvedu slabe pozitivne dokaze, ali onda veće, bolje studije ne uspeju da repliciraju te rezultate. Zagovornici neke metode se tada uvek pozivaju na to da je potrebno više studija, ali ako je efekat stvaran, ti efekti neće odjednom da nestanu kada radite veću i kvalitetniju studiju, naprotiv, treba da se pojavi još jači i vidljiviji efekat. Tako funkcioniše nauka.
Glavni problem u slučaju EMP je što niko od zagovornika nije nikada odgovorio na ključno ptanje: kako veoma slaba EMP sa dalekovoda uzrokuju rak? Koji je mehanizam delovanja? Višestruke teorije su predlagale razne metode i mehanizme, ali kako Geoff Watts lepo kaže 6:
Dokazi koji potkrepljuju ove i druge ideje su u najboljem slučaju tanki, a uglavnom nepostojeći.
Za kraj, nemojte se plašiti dalekovoda i slabih elektromagnetnih polja koje oni prouzrokuju.
Reference: