Kinesio (tape) traka

Kinesio trake su popularne već neko vreme. Mogli smo da ih vidimo na Olimpijadi 2012. godine, a možda još češće u tenisu gde sam ih ja prvi put primetio. Njihovi zagovornici tvrde da kinesio trake pomažu pacijentima sa hroničnim bolom, napetim mišićima, otocima koji se ne povlače, ali i svima sa svežim povredama, dislokacijama zglobova, a sportistima služe i za prevenciju ponovnih povreda kada su izloženi riziku zbog povećanog napora.

Ali da li je to samo pametan marketing, maštanje ili možda istina? Da bismo saznali, potrebni su nam pouzdani podaci.

Šta su kinesio trake?

U suštini, kinesio trake su elastične trake koje se lepe po mišićima koji su povređeni ili zategnuti. Traka treba da navodno podrži mišiće, poboljša protok krvi, smanji povredu i poboljša performanse. Dr Kenzo Kase je razvio kinesio traku sredinom 1970-ih. Dakle, on je imao preko 30 godina da sprovede istraživanje i ubedi medicinsku zajednicu da su navedene trake efektivne, ali je problem u tome što još nije uspeo. Ako pročitate dalje, ne verujem ni da će uspeti.

Istraživanja

Postoji iznenađujuće malo istraživanja koje Dr Kenzo ima da pokaže za poslednjih 30 godina, a i ono što postoji jesu preliminarne studije i uglavnom su negativne. Ovo je tipično za sumnjive proizvode i tehnike razvijene od strane jednog “usamljenog genija” koji provodi većinu svog vremena i truda da promoviše svoj proizvod, umesto da ga studira da bi video da li stvarno funkcioniše.

Trenutni rezultati istraživanja su retki, podaci su zbunjujući i kontradiktorni. Nedavni sistematski pregled studija ¹ ukazuje na to da:

Kineziološke trake imaju možda ograničen potencijal pri smanjenju bola kod osoba sa mišićno-koštanim povredama; međutim, u zavisnosti od uslova, smanjenje bola nema kliničku značajnost.

Autori su zaključili da:

Kinesio trake mogu da se koristi u kombinaciji sa ili umesto više tradicionalnih terapija, ali da su potrebna dalja istraživanja za procenu njihove efikasnosti.

Ovu potrebu za daljim istraživanjima je upravo ispunio tim Korejskih istražitelja. ²

Rađena su izokinetička testiranja nad 30 zdravih učesnika i vršeno je njihovo praćenje. Podelili su subjekte na 3 grupe (grupa sa kinesio trakom, grupa sa lažnom trakom i grupa bez trake) i imali su poveze preko očiju. Veoma su uspešno uspeli da izoluju spoljne uticaje na testove i autori studije su zaključili da:

Bilo kakvi pozitivni efekti u prethodnim studijama pri korišćenju kinesio traka se mogu pripisati placebo efektu.

Jedna studija iz 2001. godine je merila neuromuskularne performanse kinesio traka. ³ Studija je bila dvostruko slepa i obuhvatila je 60 ženskih subjekata. Rezultati studije su bili potpuno negativni.

Zaključak

Kinesio trake su po mom mišljenju pravi primer pseudonaučnih medicinskih sredstava. Oni daju neku malu, nespecifičnu korist, koja je irelevantna za bilo kakvu primenu. U slučaju sportskih povreda, učvršćivanje i obmotavanje povređenog ekstremiteta često pomaže. Takva operacija može da obezbedi podršku i da skine deo opterećenja sa povređenog mišića, ligamenta ili zgloba. Obmotavanje takođe može da obezbedi toplotu koja je korisna za umorne ili zategnute mišiće.

Ljudi kao da iznova izmišljaju nove zavoje.

Moto ljudi koji ovo prodaju je izgleda: “Daj da zaradimo pare što brže pre nego što nas nauka provali.”

Reference: