Homeopatija za ljubimce
Jedna od čestih rečenica koje koriste homeopate je da homeopatija deluje na životinje (ljubimce) jer ljubimci nemaju odgovor na placebo, stoga homeopatija mora da funkcioniše!
Delotvornost homeopatije se ne oslanja samo na placebo efekat, već i na fenomene poput regresije ka srednjoj vrednosti, prirodna istorija stanja itd. Isto tako mislim da je pogrešno pretpostaviti da životinje ne mogu da imaju koristi od placebo efekata; ljubimci mogu biti naučeni da se ponašaju na određen način i da reaguju u zavisnosti od očekivanja njihovih vlasnika.
Već sam pisao o homeopatiji i objasnio zašto su mehanizmi delovanja maltene nemogući. Uprkos trudu zagovornika homeopatije koji traje više od 150 godina, praktično nema pouzdanih dokaza da ona funkcioniše.
Homeopatija u veterini
Veterinarske homeopate su pokušale da predstave svoju verziju nauke, stavljajući pozitivan akcenat na dokaze. Međutim, kada malo bolje pogledate sve studije koje se bave ovom tematikom, videćete da su pune pristrasnosti i da su veoma lošeg kvaliteta. Manje više predstavljaju dobar primer propagande maskirane u nauku. Od svih studija koje je Akademija za veterinarsku homeopatiju predstavila, većina je bila jasno pristrasna ili loše sprovedena. Mnoge studije zapravo govore kako homeopatska intervencija nije delovala, ali su naveli studiju kao pozitivnu u svakom slučaju. Samo jedan rad je imao relativno dobru metodologiju rada, ali je u moru negativnih dokaza potrebno više od jedne studije u 150 godina da potvrdi duboko neverovatnu praksu zvana homeopatija.
Novi dokazi
Sada postoji novi sistematski pregled koji posebno vrednuje kliničku homeopatiju u veterinarskoj medicini i koji pokušava da uposli konvencionalne standarde kao dokaze koji bi efikasno kontrolisali pristrasnost subjekata kao i druge potencijalne slabosti studija.
Pregled o kome pričam je ovaj 1.
Ovaj pregled je sproveden od strane dva zagovornika homeopatije. Jasno je da postoji konflikt interesa, a sami kažu:
Svako od nas je zaposlen od strane neke homeopatsko dobrotvorne organizacije i naš cilj je da razjasnimo i proširimo bazu dokaza o homeopatiji.
Uprkos svemu, autori navode da pokušavaju da slede konvencionalne standarde za sistematske preglede što je veoma pohvalno sa njihove strane. Ono što je dobro ili loše, u zavisnosti od toga odakle posmatarate ovu studiju, rezultati nisu baš ohrabrujući za homeopate.
Pregled je obuhvatio 18 kliničkih ispitivanja za procenu. Od toga, jedan je imao nizak rizik od pristrasnosti, šest neizvestan rizik od pristrasnosti, a čak jedanaest je imalo visok rizik od pristrasnosti. Od sedam studija koje su imale nizak ili neizvestan rizik od pristrasnosti, tri studije su pokazale statistički značajan uticaj, tri nisu pokazale nikakav efekat i jedna nije mogla da se proceni. Od ovih sedam studija, samo dve su pružile pouzdane dokaze na osnovu celokupne procene. Jedna je bila pozitivna dok druga nije.
Autori beleže:
Obe studije su imale neke čudne karakteristike u dizajnu i strukturi koje ih razlikuju od drugih studija napravljenih po priznatim standardima kliničkog ispitivanja.
Znači, najbolje što su dve pristalice homeopatije uspele da nađu prilikom procene veterinarske homeopatije su dve studije od kojih je jedna pozitivna i jedna negativna.
U zaključku studije kažu:
Suprotni nalazi iz samo dve placebo kontrolisane studije sa prikladno pouzdanim dokazima onemogućavaju generalne zaključke o efikasnosti bilo kog homeopatskog leka, odnosno uticaja individualizovane homeopatske intervencije za bilo koje zdravstveno stanje životinja.
Nesumnjivo će pristalice homeopatije odgovoriti na ovaj sistematski pregled i reći “Vidite, postoje dokazi da homeopatija deluje na životinjama. Potrebno nam je samo više istraživanja!”. Dok su autori odradili solidan posao pokušavajući da prate postupke jednog dobrog sistematskog pregleda, rezultati nisu nepogrešivi. Ako imamo smeće na ulazu, nesumnjivo će to dovesti do smeća na izlazu. Čak i ako ovaj pregled nije našao očigledne razloge da odbaci nalaze ove dve studije o homeopatiji, imajuću u vidu stotine drugih studija koje su objavljene na ovu temu i bile negativne, ovaj pregled nije opravdanje za homeopatiju. To je jednostavno odraz ograničenja naučnog procesa da isključi svaki izvor greške kada stotine posvećenih vernika pokušavaju da sprovedu klinička ispitivanja da dokažu ono što već veruju da je istina.
Zaključak
Nauka nikada potpuno ne zatvara vrata. Može li eventualno da postoji dokaz koji bi jednog dana, dosledno i više puta, sa najboljim mogućim kontrolama grešaka, pokazao da homeopatija zaista može da bude čudotvorni lek? Ova mogućnost se ne može 100% isključiti, ali se mora priznati da je vrlo malo verovatno. Kada nešto prkosi svim osnovnim zakonima fizike i biologije, teško da tako nešto može da bude moguće.
Ako je homeopatija zaista tako dramatično efikasna, kao na primer vitamin C za skorbut ili prvi antibiotik i slično, rezultati kliničkih ispitivanja bi morali da daju jednu upečatljivu i jasnu sliku o tome. Ne bi trebalo da bude toliko teško da moramo da biramo u moru negativnih studija ne bi li pronašli eventualno jednu koja pokazuje pozitivan rezultat.
Retko kada u modernoj medicini nešto ponekad deluje, a ponekad ne deluje. Jednostavno, ne treba više trošiti resurse na homeopatiju. Odustanite više od ove propale ideje i nastavite drugim putem.
Reference:
