GMO i samoubistva indijskih poljoprivrednika

Ukratko, srž ove priče jeste da je stotine hiljada indijskih poljoprivrednika izvršilo samoubistvo nakon uvođenja genetski modifikovanog pamuka u Indiji. Kao razlog samoubistava je navedeno da se, onog trenutka kad su presli na GM pamuk, usev ili nije primio ili da prinosi nisu bili dovoljno visoki. Kao rezultat je proizašlo to da su poljoprivrednici ulazili u sve veće dugove koje nisu mogli da vrate i jedini izlaz im je bila smrt. Cela ova priča je dostigla ogromne razmere 2008. godine, kada je britanski princ Čarls pokrenuo svoju anti-GMO kampanju i direktno okrivio GM kompanije i njihove useve kao glavni razlog za porast samoubistava u Indiji među poljoprivrednicima i skrenuo pažnju na pljačkaške prakse velikih GM kompanija.

Sagledavajući situaciju realno, apsurdno je misliti da su biotehnološke kompanije, kao što je Monsanto, namerno ovo radile, jer je njima ipak u interesu da prodaju što više svog GM semena, a ako nema ljudi koji bi kupovali, čemu sve?

Velika je istina da je ogroman broj indijskih poljoprivrednika oduzelo sebi život, ali razlog zašto se to desilo nije tako jednostavan i nije pravedno predstavljen u medijima. Zahvaljući ogromnoj medijskoj pažnji posvećenoj ovom problemu, anti-GMO pokret je rado skočio na ovaj voz i odlučio da ga maksimalno iskoristi.

Ideja da su GM usevi bili odgovorni za samoubistava u Indiji je postala deo standardne priče među anti-GMO aktivistima. Jedan članak u Mail Online iz 2008. godine počinje sa srceparajućom pričom o ocu koji je izvršio samoubistvo tako što je pio pesticide nakon konstantnih ​​neuspeha njegovih GM useva pamuka.

Dok je anti-GMO pokret igrao na kartu “indijske samoubice”, naučni dokazi su već počeli da se pojavljuju i sve anti-GMO tvrdnje su počele da izgledaju neosnovano. Jedan sveobuhvatan pregled ¹ je odrađen u oktobru 2008. godine od strane International Food Policy Research instituta i zaključci su bili sledeći:

• Nema dokaza da postoji povećanje u stopi samoubistava.
• GM pamuk se pokazao kao veoma efikasan u Indiji, ali se u određenim oblastima Indije loše primio i davao slabije prinose od očekivanih.
• Njihova analiza pokazuje da GM pamuk nije neophodan niti dovoljan uslov za pojavu samoubistava.

Dokazi koji su prikupljeni pokazuju da nema nikakve korelacije između GM pamuka i samoubistava indijskih poljoprivrednika. Naravno, neki GM usevi nisu uspeli, baš kao što i svi ostali usevi mogu da ne uspeju i neuspeh useva može dovesti do zaduženosti poljoprivrednika i u nekim slučajevima do samoubistva,  ali GM usev nije bio kritičan element u tim tragedijama. Jednostavno je postojala takva kompleksna okolnost – uzajamno ekonomskih i poljoprivrednih situacija u kombinaciji sa lošom srećom, koje su prouzrokovale ovu tragediju.

Nedavno se pojavila jedna studija ² koja je posmatrala stopu samoubistava u Indiji i ona je došla do sličnog zaključka: nema povećanja stope samoubistava povezanih sa upotrebom GMO, čak ova studija pokazuje da postoji blagi pad u stopi samoubistava.

Postoji odlična publikacija u vezi sa ovom situacijom. Jedan od glavnih zaključaka ovog pregleda, nakon iscrpne analize svih podataka, je bio taj da je stopa samoubistava poljoiprivrednika u Indiji čak manja od stope kod onih ljudi koji se nisu bavili poljoprivredom. Analizom su isto potvrdili da se stopa samoubistava smanjila sa 31.7 (na 100.000 ljudi) u 2001. godini na 29.3 u 2011. godini. Veoma blag pad, ali ipak pad. Čak su poredili stope samoubistava između Indije i drugih država kao što su Francuska i Škotska i dobili su veoma slične vrednosti za stopu.

U svom zaključku kažu:

Većina dokaza favorizuje argumente da je usvajanjem GM pamuka povećan ukupan prinos te biljke u svim državama Indije osim u Pendžabu. GM pamuk je sa sobom doneo smanjenje u  troškovima za pesticide tako da je usev postao profitabilniji za poljoprivrednike. Razumno je pretpostaviti da su ovi poljoprivrednici, zahvaljujući manjim troškovima i većim prinosima, smanjili svoje dugove i pri tome su i manje izloženi riziku od samoubistva.

Zaključak

Tvrdnja da je uvođenje genetski modifikovanih useva u Indiji izazvalo porast samoubistava poljoprivrednika nije bila zasnovana na dokazima. Umesto dokaza, čini se da je zasnovana na pričama pojedinaca i činjenicama uzetih van konteksta. Kada se podaci preispitaju na jedan objektivan i temeljan način, čini se jasnim da ne postoji korelacija između upotrebe Bt pamuka i samoubistava poljoprivrednika. Ako išta, postoji čak mali pad u stopi samoubistava (doduše, suviše mali da bismo zaključili uzročnosti).

Bez obzira na to da li neka osoba podržava ili osuđuje upotrebu GM tehnologije, važno je da razgovor bude zasnovan na dokazima što je više moguće. Kritičari GM tehnologija bi trebalo da budu posebno posramljeni zbog propagiranja mita o indijskim samoubistvima (i dalje veoma jaka tema na anti-GMO sajtovima), jer ona šteti njihovom kredibilitetu. Očigledno je da ova jedna tačka ne rešava kompleksno pitanje korišćenja GM tehnologije u poljoprivredi, međutim ovim se otkrivaju propagandni aspekti mnogih anti-GMO aktivista. Na kraju, takvi mitovi mogu izazvati više štete po ugled onih koji propagiraju anti-GM aktivnosti, od mete.

Reference: