Biljke su lekovi

Biljni suplementi i prirodni lekovi su deo jedne velike industrije. Trenutna situacija je takva da je ova industrija mala i jadna u odnosu na velikog medveda – modernu farmakologiju. Iako je tačno da je moderna farmakologija veća, industrija biljnih suplemenata i prirodnih lekova se trenutno procenjuje na oko 6 milijardi dolara godišnje samo u Americi. U stvarnosti, industrija biljnih proizvoda je samo još jedna industrija lekova koja prodaje proizvode koji su loše regulisani i verovatno ne rade ono što kažu.

Već postoji priličan broj naučnih studija nad različitim biljnim proizvodima za određene indikacije. Ne postoji ništa čudno u tome da se biljke koriste kao lekovi. Mnogi savremeni lekovi su izvedeni iz biljaka. Delovi biljaka sadrže mnoge supstance od kojih su neke farmakološki aktivne i mogu se iskoristiti u medicinske svrhe.

Osnovna zabluda industrije biljnih preparata i suplemenata, po mom mišljenju, je shvatanje da biljke nisu isto što i klasični lekovi. Ovo je usko u vezi sa zabludom o ideji da supstanca koja je “prirodna” (slabo definisan koncept) je nekako magično bezbedna i efektivna.

U stvarnosti, biljke često sadrže više aktivnih sastojaka koji potencijalno imaju uticaja na telo od klasičnih lekova. Često slabo razumemo sve ove uticaje, a količina tih aktivnih sastojaka varira u dozama u okviru biljnih proizvoda ¹. Biljke imaju isti potencijal za nuspojave i iste odlike toksičnosti kao i bilo koji drugi lek. Jedina olakšavajuća okolnost jeste činjenica da biljni proizvodi uglavnom sadrže niske doze aktivnih sastojaka. Otežavajuća okolnost je što to znači da su i manje efektivni (ako uopšte).

Istraživanja

Mnogi biljni proizvodi su krenuli putem rigoroznih naučno-istraživačkih studija i nažalost, nisu se svi pokazali kako treba.

• Silymarin je pao na testu za jetru ²
• Ehinacea za grip i prehladu
• Ginko Biloba za gubitak memorije i Alchajmera
• Crni kohoš za valunge ³
• itd.

Uprkos nizu negativnih studija, industrija biljnih prirodnih lekova nastavlja svoje poslovanje i grabi milijarde dolara svake godine. Izgleda da velike, rigorozne i negativne studije imaju malo uticaja na ukupnu prodaju biljnih proizvoda.

Agresivan marketing proizvođača biljnih preparata i suplemenata

Deo problema je što se negativne studije lako odbacuju. Industrija biljnih lekova i suplemenata uvek nađe neki razlog da minimizira implikacije studija i pokaže kako su ovi proizvodi u stvari korisni, tako što bira podatke iz drugih manjih i nekvalitetnijih studija koje podržavaju njen stav. Nema te studije koja može da obuhvati sve moguće permutacije i načine na koje može da se koristi neka biljka.

Na primer, proizvođači biljnih preparata mogu tvrditi da doza nije bila dovoljno visoka, da je pogrešan deo biljke korišćen, da priprema nije bila ispravna, da subjekti nisu bili tretirani kako treba, itd.

Za ehinaceu su tvrdili da su koristili pogrešnu vrstu virusa i da je zato studija negativna. Kako onda propovednici ehinacee mogu da kažu da pomaže pri prehladi ili gripa ako ne funkcioniše za sve vrste virusa koji izazivaju grip? Kako ih nije sramota da rade generalizaciju za nešto što nije efektivno?

Ovakva retorika mene apsolutno izluđuje jer prave od nas budale.

Kao i sa mnogim stvarima, marketing biljnih proizvoda u više se zasniva na ideologiji i ubedljivoj naraciji, nego na stvarnoj nauci i dokazima. Većina potrošača je prepuštena sama sebi da odredi koji su proizvodi stvarno korisni. Nadam se da vam ovim blogom barem malo mogu pomoći.

Zaključak

Imajte na umu da ako biljni proizvod sadrži neki koristan aktivni sastojak, taj aktivni sastojak bi verovatno bio identifikovan, prečišćen i pravilno dokumentovan. Najbolji rezultat će verovatno doći tako što ćemo uzeti precizno izmerenu količinu tog specifičnog aktivnog sastojka sa poznatom dinamikom, efektivnošću, nuspojavama kao i interakcijama sa drugim supstancama i lekovima. To je, u stvari, današnja moderna farmakologija.

Biljke nisu samo lekovi, one su mešavina različitih lekova, nepoznate doze, nepoznate aktivnosti i interakcije, a na kraju često i sa dokazima da te biljke nisu efektivne. Potreban je veoma efikasan marketing da ubedi javnost da su biljke i biljni preparati nekako bolja alternativa od uzimanja konvencionalnih, ustaljenih lekova dokazane efektivnosti. Nažalost, možda je taj marketing malo i previše efikasan ako mene pitate.

Reference: