Antioksidansi i slobodni radikali – Klinički dokazi
Ukoliko verujete celoj buci oko antioksidanata, želite ih u vašoj hrani, pilulama, vodi, i to po mogućnosti one najjače verzije iz nekih biljaka za koje nikada niste čuli, ali navodno imaju najbolje i najviše nama preko potrebnih antioksidanata.
Na žalost, ne postoje dokazi koji podržavaju tvrdnju da postoje bilo kakve zdravstvene koristi od uzimanja antioksidanata.
Do pre dvadesetak godina, vladalo je mišljenje da su slobodni radikali loši i postojala je legitimna nada da antioksidansi imaju korisno terapijsko dejstvo. Međutim, kako su krenula istraživanja o kompleksnom odnosu između slobodnih radikala i antioksidanata, saznali smo da je slika mnogo složenija nego što smo prvo mislili. Telo je evoluiralo i steklo prirodnu odbranu od nasrtaja slobodnih radikala. Ova odbrana se sastoji od antioksidanata (poput proteina superoksid dismutaze i nekih vitamina kao što su C i E) i njihov posao je da bukvalno pojedu slobodne radikale pre nego što mogu da oštete naše ćelije.
Pored toga, neki slobodni radikali zapravo služe određenoj svrsi u telu; na primer kao signali ka ćelijma ili kao neurotransmiteri (azotni oksid). U stvari, telo je evoluiralo u uravnotežen i složen sistem koji održava homeostazu između slobodnih radikala i antioksidanata. Ako utičemo na taj sistem uzimanjem velikih količina egzogenih antioksidanata, možemo da poremetimo ovaj balans i to ne mora biti tako dobra ideja.
Drugim rečima, ako je ravnoteža između slobodnih radikala i antioksidanata evoluirala, nema razloga da se veruje da postoje prednosti u promeni ove ravnoteže u jednom smeru – ka antioksidansima. U stvari, to može čak izazvati i štetu.
Šta stvarni klinički dokazi pokazuju?
Da bismo saznali moramo da prođemo zasebno kroz tvrdnje.
Najbolji sadašnji dokazi pokazuju da antioksidant vitamini nisu od koristi za poboljšanje kognitivne funkcije ili u sprečavanju demencije 1. Ako pogledamo druge specifične neurodegenerativne bolesti, slika je malo složenija. Neke studije 2 pokazuju da vitamin E (ali ne i C) može neznatno da smanji rizik od bolesti motornih neurona (ALS), ali samo kod žena. Sve u svemu, dokazi su dvosmisleni i ne govore nam da su antioksidansi efektivni za ovu vrstu lečenja.
Kod parkinsonove bolesti slika je složenija. Postoje neki dokazi da pojedinici koji jedu namirnice bogate vitaminom E mogu sprečiti parkinsona, ali uzimanje suplemenata na bazi vitamina E nema isti efekat. Dakle, možda je nešto drugo osim vitamina E u ovim namirnicama od koristi ili je možda ishrana zdravom hranom jednostavno marker za neku drugu promenljivu koja štiti od parkinsona. Druge studije pokazuju korist od uzimanja vitamina kao suplement. Drugim rečima, dokazi su isto dvosmisleni.
Razumno je da su potrebna dodatna istraživanja o antioksidantima i njihovoj ulozi kod degenerativnih bolesti. Trenutni dokazi su mešoviti, bez jasne koristi, ali ima dovoljno pozitivnih preliminarnih dokaza da se nastave istraživački napori u ovom pravcu.
Dokazi za uzimanje dodatnih antioksidanata u opštoj populaciji je takođe pod znakom pitanja. Sveobuhvatni pregled objavljen 2008. godine 3 u zaključku navodi:
Nismo našli dovoljno dokaza koji bi podržali dodatnu upotrebu antioksidanata u formi suplementa za osnovne i sekundarne prevencije. Vitamin A, beta-karoten i vitamin E mogu povećati smrtnost.
Morao sam par puta da pročitam gorenaveden zaključak. Možda postoji povećan rizik od smrti ako se uzimaju suplementi vitamina A i E.
Zaključak
Svi podaci o antioksidantima su daleko od definitivnih, ali to pokazuje da ne možemo pretpostaviti da su suplementi, čak ni vitamini, bezopasni. Takođe nam ukazuje na to koliko moramo biti skromni oko mišljenja šta stvarno znamo o biologiji.
Dok nam istraživanja ne daju sve podatke i ne odgovore nam u potpunosti na biološko pitanje antioksidanata, ne bi trebalo da budemo sigurni i vršimo ekstrapolaciju podataka ka kliničkim efektima. Stoga, čak i kada neka teorija zvuči dobro, uvek treba da pogledamo kliničke studije da bismo videli koji su to stvarni efekti kod ljudi.
Kada su u pitanju antioksidanti, i dalje postoji mogućnost da oni mogu biti korisni u određenim situacijama. Trenutno, međutim, nema dokaza koji bi podržali neki dodatni napor da krenemo da jedemo puno hrane bogate antioksidantima ili da krenemo da koristimo suplemente ili vitamine bogate njima.
Nažalost, dokazi oko antioksidanata su bačeni u neki tamni ćošak, a glavnu reč je preuzeo marketing pokret koji je uspešno kreiran da napravi ogromnu potražnju za sumnjivim proizvodima zbog nekog iracionalnog straha od slobodnih radikala.
Reference:
