Skeptičan pogled na terapije magnetima

Postoji verovanje da su magnetni uređaji sposobni da ublaže bol i da imaju terapeutsku vrednost protiv velikog broja bolesti i raznih drugih stanja. Jedini način za potvrdu takvih tvrdnji jeste da postoje objavljene naučne studije na tu temu.

Izdvojiću jednu specifičnu metodu – Pulsirajuća elektromagnetna polja. Ona indukuju merljiva električna polja i pokazala su se efikasna za lečenje lakih preloma i za neka druga oboljenja. O njima neću pisati jer za njih postoje naučne studije koje potvrđuju njihovu efikasnost.

Ovde više mislim na male, permanentne magnete koje se mogu komercijalno naći skoro svuda, a prodaju priču kako rešavaju razne probleme. Relativno mali broj istraživanja je objavljen na temu efekta malih permanentnih magneta na bol. Objašnjenja da magnetna polja “povećavaju cirkulaciju”, “smanjuju upalu” ili “ubrzavaju oporavak” su veoma pojednostavljena i te tvrdnje nisu zasnovane na naučnim dokazima.

Nalazi istraživanja

Postoje dve glavne naučne studije koje proponenti terapija magnetima koriste da bi dokazali ljudima kako je magnetna terapija malim permanentnim magnetima validan način lečenja.

Prva studija se bavila uticajem magneta na bol u kolenu, dok se druga bavila uticajem magneta na dijabetičnu neuropatiju – stanje koje prouzrokuje bol i osećaj upale u stopalu. Obe ove studije su imale značajne propuste u svojoj izradi. Bolje odrađene studije nisu uspele da dokažu da magneti imaju ikakvog pozitivnog uticaja na ljudsko telo van placebo efekta.

Prva “Bailor” studija je uporedila efekte magneta i placebo magneta na bol u kolenu. Studija je obuhvatila 50 odraslih pacijenata sa ovom vrstom bola koji su prethodno kao deca bili zaraženi polio virusom. Permanentni magnetni uređaj ili placebo uređaj je bio primenjen na kožu pacijenta u periodu od 45 minuta. Pacijenti su davali ocene koliki bi bol doživeli kada “se pogodi tačka okidanja”. Istraživači su pokazali da su pacijenti koji su bili izloženi magnetnom uređaju (29) imali niže rezultate bola od ostatka (21) pacijenata koji su bili izloženi placebo uređaju. Sada ćemo videti gde su propusti ove studije:

• Iako je bilo rečeno u studiji da su ljudi slučajno izabrani, odnos žena i muškaraca u eksperimentalnoj grupi je bio dva puta veći nego u kontrolnoj grupi.Ako bi se pokazalo da žene više reaguju na placebo od muškaraca, višak žena u tretiranoj grupi bi imao tendenciju da poboljša rezultat te grupe.
• Starost placebo grupe bila je četiri godine veća nego u kontrolnoj grupi. Ako je starost činilac koji utiče na lečenje, tretirana grupa je ponovo imala prednost u bodovanju.
• Istražitelji nisu izmerili tačnu jačinu pritiska tupim predmetom u trenutku “okidanja” pre i posle studije. Ovo je veliki prestup jer od jačine pritiska ujedno zavisi i koliki je bol u tom trenutku za pacijenta.
• Čak i ako sve gore navedeno nema značaj, studija ne treba da koristi ono što je zalkjučeno i time sugeriše da se i druge vrste bola mogu ublažiti upotrebom magneta.
• Nije postojalo sistematsko praćenje bolesnika. Jednom, kad je sve izmereno tu je bio kraj studije tako da nije bilo načina da se dokaže da li je taj mogući napredak kod pacijenata privremen ili ne.
• Sami autori su priznali da je studija u stvari “Pilot studija”. Pilot studije se rade da bi se  utvrdilo da li ima smisla da se investira u pravu i mnogo obimniju veću studiju. Pilot studije nikada ne pružaju legitimnu osnovu za marketing bilo kog proizvoda kao efikasnog protiv bilo kog simptoma ili  drugog zdravstvenog problema.

Druga studija je rađena od strane 48 naučnika u 27 država u Americi. Ukupno je bilo obuhvaćeno 375 pacijenata sa dijabetičkom neuropatijom koji su nasumično raspoređeni da nose magnetne uložke ili placebo (ne-namagnetisane) uloške u preiodu od 4 meseca. 259 pacijenata je završilo studiju. Autori su zaključili da postoji statistički značajno smanjenje u simptomima upale, utrnulosti, bola i peckanja tokom trećeg i četvrtog meseca studije u stopalima pacijenata. Međutim, oni su isto tako primetili da, uprkos statističkom poboljšanju u količini bola i kvalitetu života kod pacijenata iz studije, u praksi je bila u pitanju samo “skromna klinička korist”. Postoje dobri razlozi da se ospori statistička analiza koja podupire zaključke ove studije:

• Glavni ishodi navode 4 seta prosečnih grupnih merenja, pravljena na jednomesečnim intervalima, koji su proizveli čak 20 mogućih krajnjih rezultata.
• Simptomi u obe grupe su se postepeno smanjivali, ali su bile veoma male varijacije iz meseca u mesec.
• Na svakom krajnjem ishodu, prosečni rezultati u obe grupe su izgledale slično, ali su standardne devijacije bile velike. Tako što su podelili podatke u podgrupe, autori su uspeli da proglase da su pojedine podgrupe bile značajne dok druge nisu. Međutim, s obzirom na to da je bilo mnogo krajnjih ishoda studije i kako su podaci bili široko razbacani na sve strane, razlike između pojedinih krajnjih ishoda su mogle da nastanu samo imajući u vidu slučajnost. U tom slučaju se mogu izabrati oni ishodi koji sugerišu neki značaj koji u stvarnosti i ne postoji jer je proizvod slučajnosti.

Postoje barem tri dobro urađene studije koje dokazuju da magneti nemaju uticaj na bol:

• Caselli MA and others. Evaluation of magnetic foil and PPT Insoles in the treatment of heel pain. ¹ Studija je istraživala uticaj magneta na bol u peti. Tokom perioda od 4 nedelje, 19 pacijenata je nosilo obuću čiji đon sadrži magnetnu foliju, dok je 15 pacijenata nosio isti tip đona samo bez magnetne folije. U obe grupe, 60% pacijenata je prijavilo poboljšanje, što ukazuje da magnetna folija ne donosi nikakvu korist pacijentu.

• Collacott EA and others. Bipolar permanent magnets for the treatment of chronic low back pain. ² Studija je obuhvatila 20 pacijenata sa hroničnim bolom u leđima. Svaki pacijent je bio izložen pravim i placebo bipolarnim permanentnim magnetima tokom svake druge nedelje, 6 sati dnevno, 3 dana nedeljno, sa periodom od jedne nedelje pauze između svake nedelje tretmana. Nije bilo razlike u bolovima i mobilnosti između kontrolne i tretman grupe.

• Winemiller MH and others. Effect of magnetic vs sham-magnetic insoles on plantar heel pain: a randomized controlled trial. ³ Studija je poredila efekte nošenja magnetnih ili lažnih (placebo) magnetnih uložaka tokom perioda od 8 nedelja. Studija je obuhvatila 101 pacijenta sa bolovima u peti i zaključak studije je bio da ne postoji razlika između kontrolne grupe i tretman grupe.

Jednostavno, ne postoji prirodan mehanizam kojim magneti mogu da rade to što se za njih tvrdi – to je samo plod mašte pojedinaca. Zagovornici magneta ponekad kažu da magneti mogu da poboljšaju protok krvi, ali to je besmislica. Magneti ne privlače gvožđe u krvi (krv nije u odogovarajućoj formi za to).

Štaviše, postoji jedna dobra studija (Mayrovitz) ⁴ koja je merila protok krviu prisustvu magneta i bez njih. Njen zaključak je bio da nije postojao porast protoka krvi u slučaju kada je magnet bio prisutan. Studijom je obuhvaćeno 12 zdravih dobrovoljaca koji su bili izloženi ili magnetnom disku snage 1000 Gaus jedinica ili identičnom placebo disku koji nije bio namagnetisan. Nije bilo promena u količini ili brzini krvotoka kada je disk bio primenjen na njihovim rukama.

Reference: