Refleksologija
Refleksolozi smatraju da manipulacijom određenih tačaka na stopalima, šakama i ušima, koje odgovaraju određenim delovima tela, mogu indukovati promene u tim delovima tela. Dodirnite zonu jetre na stopalu, promenićete jetru u stomaku.
Na refleksologija.rs kažu:
Refleksologija je vrsta masaže za aktiviranje odbrambenih mehanizama za jačanje i očuvanje zdravlja (imuniteta). Tehnika refleksologije se sastoji u blagoj i prijatnoj masaži precizno određenih tačaka stopala, te se putem nervnog sistema stimulišu odbrambeni potencijali oslabljenih ili obolelih organa što ojačava imunološki sistem i pomaže u procesu izlečenja bolesti i jačanju zdravlja.
Navode isto tako da služi za sprečavanje glavobolja, prekomeran umor, smanjuje stres, podstiče opuštanje, poboljšava cirkulaciju, uravnotežava ceo organizam i isto tako, verovali ili ne, poboljšava kreativnost i produktivnost.
Gledajući po netu, dosta toga se govori o refleksologiji i teško je reći jednu, pa čak i par specifičnih stvari za koje se koristi. Uglavnom, kao i većina sličnih alternativnih terapija, navodno nema šta ne može refleksologija da sredi.
Za neke stvari i mogu da se složim. S obzirom na to da je refleksologija ipak masaža (u odnosu na reiki), ne sumnjam da može da poboljša cirkulaciju krvi na tom mestu gde se masaža dešava, verujem i da može da smanji stres i da podstakne opuštanje, ipak tome masaže i služe.
Problem imam što se refleksolozi smatraju da mogu da utiču na skoro sve čovekove organe preko tih tačaka na stopalima, šakama i ušima. Da li je ovo stvarno moguće?
Refleksologija je jedinstveni terapeutski sistem koji polazi od teorije da se na stopalu nalazi mapa delova tela i unutrasnjih organa, te da se masažom tih tačaka deluje na odgovarajuće organe ili delove tela.
Zaista, na šakama, stopalima i ušima postoji velika gužva nervnih završetaka, ali osnovne premise refleksologije nemaju mnogo veze sa stvarnošću.
Putevi koji navodno postoje između nervnih završetaka i organa nisu anatomski dokazani da postoje. Veoma je naivno reći, a i poverovati, ako pritisnete jednu određenu tačku na stopalu da je to tačka za dijabetes i da time možete srediti nivoe šećera u krvi. Na stranu to što ako palcem pritisnete negde neku tačku na telu vi realno pritisnete milione nervnih završetaka. Kolika je verovatnoća da u tih milion baš pritisnete samo one koji regulišu jetru ili srce ili možda nagon za povraćanjem?
Naučni dokazi
Za šta je refleksologija stvarno efikasna kad je u pitanju lečenje? Gotovo ni za šta. Nije efikasna za postoperativne nivoe kortizola 1, glavobolje, astmu 2, postoperativni bol, anksioznost kao posledicu raka, sindrom iritabilnog creva 3, edeme u trudnoći 4, bol u krstima, ovulaciju 5, olakšanje simptoma usled raka dojke 5, menopauzu 6 i multiplu sklerozu 7.
Apsolutno je neverovatno prvo, to koliko kliničkih studija ima o refleksologiji i drugo, koliko njih je negativno.
Interesantno je to da refleksologija nije nikad testirana kao intervencija protiv bolova u stopalima, što je inače veoma česta žalba. Ako refleksologija nije mogla smanjiti edeme stopala kod žena trudnica 8, kako onda mislimo da refleksologija može da pomogne za mnoge druge navodne beneficije ovog tretmana?
Kao što možete videti, pojedinačne studije ne pokazuju efektivnost refleksologije kao validnog tretmana za mnoge simptome. Šta kažu metaanalize i pregledi?
Pregled iz 2009. godine nam u zaključku kaže 9:
Najbolji dokazi trenutno dostupni nisu u stanju da pokažu da je refleksologija efikasan tretman za bilo koje zdravstveno stanje.
Gospodin Edzard Ernst je naravno odradio svoj sistematski pregled studija o refleksologiji 2010. godine 10 i u zaključku navodi:
Zaključeno je da najbolji klinički dokazi ne pokazuju da je refleksologija efikasan tretman za bilo koje zdravstveno stanje.
Na primer, u studijama o pacijentima sa rakom dojke 11, izgleda da nije u pitanju sam tretman refleksologije kao modus operandi već da ljudski dodir i prisustvo ima mnogo više uticaja nego sam tretman.
Dodir je dobar i ne treba da pretvaramo dodir i društvo u pseudonaučne gluposti da bi oni bili korisni. Nisu nam potrebne teorije i gluposti refleksologije (projektovane mape i Ki energija itd.) da bismo priznali da ljudi imaju koristi od fizičkih interakcija.
Zaključak
Postoji više nego dovoljno razumevanja o funkcionisanju ljudskog tela da možemo da donesemo definitivnu presudu o tome da refleksologija jednostavno ne može da radi na onaj način na koji refleksolozi govore da radi. Refleksologija neće raditi, jer ne može da radi, ali to ne sprečava ljude da izmišljaju sve i svašta. Samo zato što pravila univerzuma kažu da je nešto nemoguće, ne sprečava ljude da pokušavaju.
Reference: