Biotehnologija Wed, May 28, 2014

Organska poljoprivreda – Pesticidi na sve strane

U 2013. godini, globalna vrednost organske hrane je iznosila oko 75 milijardi dolara. Smatra se da će do kraja 2018. godine porasti do 100 milijardi. Sve više i više ljudi se odlučuje da plaća ponekad i trostruko više cene za organske proizvode jer misle da time kupuju bolji i zdraviji proizvod.
Kao najčešći razlog zašto ljudi plaćaju više za organske proizvode, navodi se to da organski proizvodi nemaju u sebi pesticide i da su veće nutritivne vrednosti u odnosu na konvencionalne namirnice. Ovo je jedna od najvećih zabluda organske hrane i ovde ću objasniti zašto.

Organska poljoprivreda, kao i ostale vrste poljoprivrede, koristi pesticide. Postoji dobar broj pesticida koji je označen kao dozvoljen za upotrebu u organskoj poljoprivredi, kako u EU tako i u SAD. Glavni problem je u tome što države ne prate koje su to količine pesticida koje se koriste pri organskoj poljoprivredi. Imajući u vidu da organski pesticidi imaju slabije delovanje nego sintetički, bilo bi veoma preporučljivo imati ovu statistiku. Po NCFAP, potrošnja 2 najveća organska fungicida (bakar i sumpor) je bila skoro 3 puta veća u odnosu na njegovog sintetičkog rođaka u 1971. godini. Kako nauka napreduje, sintetički insekticidi su sve bolji i efikasniji i napr. pojavom imidacloprid-a, se količina potrebna za zaprašivanje prepolovila.

Tužna istina je da organska poljoprivreda ne predstavlja skup malih placeva gde pojedinci gaje voće i povrće u baštici iza kuće, već su to sada korporacije. Da bi zaštitili svoje interese tj. useve, oni koriste pesticide.

Šta čini onda organsku poljoprivredu drugačijom u odnosu na konvencionalnu? Već smo videli da nije u pitanju upotreba pesticida. Glavna razlika je u poreklu pesticida tj. pesticidi su organskog porekla. Ovi pesticidi se prave is prirodnih izvora i uglavnom se koriste u izvornom obliku ili se ponekad malo procesiraju. Konvencionalna poljoprivreda uglavnom koristi sintetičke pesticide i tu je glavna razlika. Svaka organska farma ili korporacija dobija potvrdu da je organski sertifikovana ako ne koristi sintetičke pesticide. Godinama je pretpostavljano da oni pesticidi koji se javljaju prirodno (u nekim biljkama, napr.), su nekako bolji za nas i okolinu od onih koji su stvoreni od strane čoveka. Kako su počela da se sve više i više pojavljuju istraživanja 1 o toksičnosti prirodnih pesticida, ispostavilo se da ovo jednostavno nije istina. Za mnoge prirodne pesticide je utvrđeno da su veoma toksični po ljudski organizam u odnosu na sintetičke.

Kao jedan primer organskog pesticida možemo uzeti Rotenone. Rotenone je bio u širokoj upotrebi u SAD kao organski pesticid zato što je prirodnog porekla. Ovaj pesticid se javlja u korenu i stabljikama u malom broju suptropskih biljaka. Smatrao se “bezbednim”, međutim, istraživanja su pokazala da je veoma opasan pesticid jer napada i ubija mitohondrije. Istraživanje 2 je pokazalo da izlaganje rotenonom izaziva slične simptome kao kod Parkinsonove bolesti kod pacova i da ima potencijala da ubija mnoge vrste, uključujući i ljude.

Poenta priče jeste da znate da iako je nešto prirodno, ne znači da nije toksično ili da je bezbedno. Mnoge bakterije, gljivice i biljke proizvode otrove, toksine i hemikalije koje definitivno ne biste želeli da nađete na svojoj hrani.

U 2009. godini, skoro polovina pesticida koji su bili odobreni za upotrebu od strane organskih poljoprivrednika u Evropi, nije uspelo da prođe bezbednosne mere 3 u skladu sa novim zakonom. Među hemikalijama koje su pale na testu je bio i Rotenone. Ovime se samo potvrđuje koliko su organski pesticidi opasni i kako organski poljoprivrednici imaju sve manje i manje alata za borbu protiv napasti.

U zaključku evropske komisije čak napominju:

Zabrinuti smo zbog održavanja sposobnosti Evrope da održi dovoljne i pristupačne zalihe hrane ako previše rešenja za upravljanje štetočina odbacimo previše brzo.

Ne samo da neki organski pesticidi mogu biti nebezbedni, oni u nekim situacijama zapravo mogu biti gori od onih koje koristi konvencionalna poljoprivreda. Kanadski naučnici su napravili jedno istraživanje 4 u kome su suprostavili organske i sintetičke presticide jedne protiv drugih u borbi protiv jedne problematične štetočine – Aphis glycines. Oni su otkrili da, ne samo što su sintetički pesticidi bili efikasniji u kontroli ovih šteotičina, nego su organski pesticidi bili štetniji po okolinu i pri tome su izazivali veću smrtnost kod drugh vrsta koje su u stvari prirodni neprijatelji ove štetočine. Naravno, da su testirali neki drugi organski pesticid verovatno bi prošao bolje, ali studije poput ove otkrivaju da pretpostavka da je prirodno bolje za životnu sredinu ustvari velika zabluda.

Dakle, treba da znate da organski proizvodi mogu da sadrže pesticide i da je zakonom dozvoljena upotreba pesticida u organskoj poljoprivredi. U određenim slučajevima organski pesticidi mogu biti i štetniji od sintetičkih a i manje efektivni.

Ne sumnjam da je cilj organskog pokreta poljoprivreda bez pesticida (za koji sam apsolutno za) ali trenutno, tako nešto je retko i pitanje da li je uopšte i izvodljivo.

Poslednje pitanje je da li vredi dati više para za organsku hranu ili ne?

Odgovor na ovo pitanje vam može dati jedan pregled od preko 240 studija 5 na ovu temu. Zaključak pregleda je bio:

Objavljenoj literaturi nedostaju jaki dokazi da organska hrana poseduje znatno više hranljivih materija od konvencionalnih namirnica. Konzumiranje organske hrane može smanjiti izloženost ljudi od pesticida i bakterija rezistentnih na antibiotike.

Ukratko to znači:

  1. Ako kupujete organsku hranu, ne očekujte da ima veće nutritivne vrednosti od konvencijalnih namirnica. Štaviše, možete pre da očekujete obrnuto specijalno kod GM hrane jer se ona često pravi da ima određenih nutritivnih dodataka namerno kako bi pokrila potrebe stanovništva.
  2. U studijama je dokazano da konvencijalne namirnice imaju više ostataka od pesticida (do 10% više) u odnosu na organske, ali da su svi ostaci u granicama dozvoljenog.* Imajte na umu da su ostaci pesticida i po 100 puta manji od dozvoljene granice koja je inače postavljena veoma konzervativno. Pored toga, ako dobro properete vaše namirnice pre upotrebe ,već ste skinuli dobar deo ostataka od pesticida.

Glavna marketing kampanja organske hrane kako je nutritivnija od konvencijalne i da ne koristi pesticide je glupost. Ako želite da plaćate premiju zbog nečega što ne postoji, slobodno izvolite.

Podaci se odnose samo na SAD. Kad budem našao sličan projekat za EU postaviću u ovaj post.

Reference:

  1. sciencemag.org, Link [return]
  2. pubs.acs.org, Link [return]
  3. ecpa.eu, Link [return]
  4. plosone.org, Link [return]
  5. annals.org, Link [return]