Gluten – nocebo efekat

Poslednjih godina se gluten prilično spominje u smislu da je sve više ljudi osetljivo na njega. Bez-glutenski proizvodi postaju veoma popularni i sve traženiji. Mislim da je početak ovog pokreta, barem kad je u pitanju Srbija, bila čuvena izjava Novaka Djokovića kako se preporodio od kad je izbacio gluten iz dijete. Slično ponašanje se može videti i u inostranstvu gde čak 30% Amerikanaca ¹ želi da izbaci gluten iz svoje dijete. Odjednom je dijeta bez glutena postala in a gluten označen kao neprijatelj broj 1.

Od celijakije pati oko 1% posto stanovništva, a to je auto-imuna reakcija na gluten. Ovo je veoma ozbiljna bolest i čovek koji pati od nje može veoma ozbiljno da se razboli od male trunke glutena. Na svu sreću, postoje pouzdane metode dijagnoze ove bolesti tako da se može lako otkriti.

Šta je gluten?

Gluten je protein sastavljen iz dva dela, glijadina i glutenina. Nalazi se u pšenici, raži, ječmu i drugim srodnim žitaricama. To je protein koji daje hlebu elastičnost. Celijakija je imuna reakcija na deo proteina glijadin.

Celijakija kao bolest je dobro utanačena i nije kontroverzna. Ono što je kontroverzno jeste  poremećaj poznat kao glutenska osetljivost ili glutenska netolerancija  (GN). Veruje se da netolerancija na gluten izaziva gastrointestinalne simptome i poremećaje. GN je toliko kotraverzna da možda čak i ne postoji.

Na GN treba gledati kao na hipotezu. Nije još dokazana, ali to nije zaustavilo mnoge da sami sebe dijagnostikuju sa GN i drugih da daju moguće terapije i dijete za isto.

Novi simptomi, nova dijagnoza?

Ponekad je nezgodno potvrditi da li nova dijagnoza zaista postoji ili ne, ili je jednostavno pogrešna dijagnoza neke druge bolesti ili poremećaja. Nove bolesti se obično prvo prepoznaju po kliničkom sindromu, a kasnije istraga otkrije sam uzrok bolesti. Često, u ovoj fazi kada otkrijemo šta se dešava biološki, bolesti se reklasifikuju, a dijagnoza se ponekad kombinuje ili čak možda i razdvaja.

Šta se na kraju dešava sa GN? Trenutno nije utvrđeno da postoji GN niti da ljudi koji veruju da imaju GN stvarno fiziološki reaguju na gluten. Teško je posmatrati efekte glutena. Stomačne tegobe se veoma lako pojavljuju i veoma su senzitivne na trenutno raspoloženje čoveka. Drugim rečima, ne postoji asocijacija između unosa glutena i stomačnih tegoba. Individue mogu da misle da postoji direktna korelacija između ove dve stvari, ali kao što je poznato korelacija ne dokazuje i uzrok. Jednostavno GN može imati nocebo efekat.

Druga mogućnost koju treba ozbiljno razmotriti jeste da neki samo-dijagnostikovani ljudi sa GN reaguju na nešto drugo što je uobičajeno u hrani koja sadrži gluten. Ako je to slučaj, onda gluten ispada nevini prolaznik u celoj situaciji. Ukoliko je ovo stvarno slučaj, bilo bi veoma važno da se otkrije uzrok iz očiglednih praktičnih razloga.

Jedna studija ² iz prošle godine sugeriše da bi ovo moglo da bude slučaj. Biesiekierski i njegov tim je uradio dobro kontrolisanu seriju eksperimenata u kojima su učestvovali subjekti koji nisu patili od celijakije, ali su navodno bili netolerantni na gluten. Subjekti su imali strogo kontrolisane dijete sa različitim količinama glutena. Nisu pronašli nikakvu vezu između konzumiranja glutena i prijavljenih simptoma.

Njihova studija međutim ukazuje na drugog mogućeg krivca – FODMAP. To su česti ugljeni hidrati koji se nalaze u hlebu i u drugim namirnicama koje takođe sadrže i gluten. U studiji je pronađeno da se gastro simptomi poboljšavaju kada se uklone FODMAP-i i gluten, ali onda ponovno uvođenje glutena u ishranu nije imalo ikakve veze sa povratkom gastro simptoma.

Nažalost, cilj studije nije bio da dokažu da li je FODMAP specifičan krivac za gastro probleme tako da u zaključku nisu mogli da kažu specifično da je FODMAP krivac. Za takvu tvrdnju bi morala da se napravi nova studija i ko zna, možda dok se takva studija i pojavi mi uđemo u novu eru gde je FODMAP neprijatelj broj 1, a ne gluten. Ukoliko bi se ispostavilo da su FODMAP-i stvarno krivci, to bi ujedno i objasnilo smanjenje simptoma kod ljudi koji izbace ili smanje gluten iz ishrane.

Da rezimiramo

Najbolji dokaz koji trenutno imamo sugeriše da GN verovatno nije pravi entitet. Studije ne pokazuju nikakvu korelaciju i trenutno ne postoje dokazi za određeni mehanizam kojim bi GN funkcionisao. Oni koji su sami sebe dijagnostikovali sa GN verovatno upadaju u jednu od sledeće tri kategorije:

1. Oni koji stvarno pate od celijakije
2. Oni koji su ubeđeni da imaju netoleranciju na GN i oni koji pate od nocebo efekta
3. Oni koji stvano imaju gastro probleme, ali pate od neke druge supstance (možda FODMAP) koje se nalazi u istoj onoj hrani koja u sebi ima gluten.

Glavni problem ove glutenske groznice je što prebacuje krivicu i odvraća fokus od onoga što se stvarno dešava. Popularne dijagnoze (tačne ili ne) imaju tendenciju da privuku ljude da sami sebe dijagnostikuju i to postaje prepreka za pravu dijagnozu. Postoji tendencija da ljudi prerano prihvate popularnu dijagnozu i da onda ne uzimaju u obzir sve ostale mogućnosti.

U slučaju GN, možda postoji još nešto u hrani na koju su neki ljudi osetljivi ili možda čak ishrana nije ni pravo rešenje.

Ideja da je GN pravi entitet široko prevazilazi ono sa čim trenutno raspolažemo u naučnim dokazima iako imamo već dobro utvrđene činjenice iz celijakije. Ako praktikujete ishranu bez glutena, ona ne bi trebalo da bude direktno štetna po zdravlje, ali komplikuje krajnju dijagnozu. Takva ishrana može biti skupa i veoma je teško u 100% slučajeva izbegavati gluten. Zašto bi inače bezveze sebe lišavali sve hrane koja u sebi ima gluten ako ne morate?

Reference: