Gledanje u sunce (Sungazing)

Gledanje direktno u sunce je jedna od onih stvari koje većina ljudi nauče da ne rade kada su veoma mladi. U suštini, ljudski organizam je tako koncipiran da ako pokušate da gledate u neko svetlo koje je dovoljno jako da ošteti mrežnjaču, organizam će osetiti bol i maksimalno će se potruditi da sam od sebe zatvoriti očne kapke i time vam skrenuti pogled. Govoriti ljudima da ne gledaju u sunce je ekvivalentno kada biste im govorili da ne stavljaju svoju ruku u vatru jer će se opeći.

Izuzetak predstavljaju delimična pomračenja sunca – kada je većinski deo sunca blokiran od strane meseca, a mali deo ipak ostaje vidljiv. Taj delić je još uvek dovoljno veliki i jak da odvali delove vaše mrežnjače, ali premali da izazove bol. U tom smislu je i dalje pametan savet da, kada se desi pomračenje sunca, ne gledate direktno u njega.

Postoje, naravno, ljudi koji veruju u magične moći sunca i promovišu gledanje direktno u sunce. Oni veruju da će ovime postići neke magične, čak nadljuske moći.

Na sledećem linku, sa neverovatnim naslovom, NASA potvrđuje – nadljudske moći moguće! objašnjavaju kako gledanje u sunce radi:

Tokom prva 3 meseca prakse, sunčeva energija se kreće kroz oči i puni hipotalamusni trakt. Ovo kažu oni koji su studirali ovu tehniku i koriste je. Hipotalamusni trakt je put između mrežnjače do mozga. Mozak tako tokom vremena dobija energiju od sunca preko hipotalamusnog trakta i snabdeva se njome. Subjekat odmah doživljava olakšanje i smanjenje mentalnih napetosti i briga, jer je većina briga podstaknuta energijom koju prima iz hrane koju jede. Pošto hrana dobija energiju iz sunca, rečeno je da je time energija lako dostupna iz sunca bez propratnih problema probave kao kada bi subjekti jeli. Smatra se da glad na kraju prestane, ali da je u redu da se nastavi redovna ishrana tokom početnih faza dok apetit prirodno ne nestane.

Evo vam par osnovnih pojmova iz neurologije  – hipotalamus nije trakt, to je deo mozga koji kontroliše rad ostalih žlezda endokrinog sistema. Hipotalamus ne prima nikakve inpute od vizuelnog sistema (očiju) niti prenosi bilo kakvu sunčevu energiju dalje mozgu. Svetlo se koristi u dnevnom cirkadijalnom ritmu, ali ne na ovaj način na koji proponenti gledanja u sunce govore.

Da nastavimo sa još malo pseudonauke:

Nakon sedam i po meseci gledanja u sunce (35 minuta po sesiji), potreba i želja za hranom je sve manja. Prema rečima stručnjaka  za gledanje u sunce, hrana nije stvarno potrebna da ljudsko telo normalno funkcioniše. Samo energija i to ona energija koju dobijate gledanjem u sunce je dovoljna da održi ljudsko telo. Nakon 9 meseci svi ukusi za hranu, uključujući i arome, svi bolovi od gladi i želje za hranom nestaju. Oni koji izdrže ovoliko dugo kažu da su prijavili primetnu “promenu” u načinu na koji se njihov mozak “oseća” – kao da je maksimalno napunjen.

Pretpostavljam da sva želja za hranom nestane jer si mrtav. Prema rečima stručnjaka “gledanja u sunce”, hrana je potrebna samo za energiju. Ovo je očigledno pogrešno. Mi dobijamo mnogo više stvari iz hrane od energije. Da je ovo istina, mogli bismo da živimo i da se hranimo isključivo  čistim sećerom. Probajte to pa mi javite kako je prošlo.

Osim energije, iz hrane dobijamo i vitamine, minerale, mikro i makroelemente i esencijalne aminokiseline i lipide. Vitamini i minerali nemaju kalorije i ne daju nam energiju, ali su oni potrebni da bi biohemijski procesi u telu radili kako treba. Aminokiseline i lipidi mogu da obezbede energiju, ali oni imaju mnogo važnije funkcije u organizmu i predstavljaju strukturne elemente ljudskog organizma jer naše telo ne može da ih pravi samo za sebe, pa se stoga moraju unositi iz hrane.

Gledanje u sunce je veoma opasna pseudonaučna radnja koja izvrće osnovne naučne činjenice i tumači ih potpuno pogrešno. Jedna žena u Sijetlu očigledno želi da sledi savet onih koji veruju u ovu pseudonauku. Uspela je na kraju da izdrži 47 dana, smršala je boga oca i ako odgledate snimke na početku i na kraju eksperimenta videćete da izgleda kao senka osobe koja je nekad bila. Mnogi skeptici nisu verovali drugima koji su tvrdili da u potpunosti žive na suncu i optuživali su ih da su varali (ćapavali po koji hamburger sa strane ili slično). Veoma je teško dokazati da li neko stvarno živi samo na gledanju u sunce ili ne.

Na kraju je ova žena odozgo izjavila da je njen experiment bio “izuzetno uspešan”. Iako se nije desilo ono što je ona očekivala da se desi, “opstanak” je odradilo svoje. Kako ona kaže, sve je bilo “savršeno”.

U svom poslednjem videu kaže da je sada otvorila ovu oblast nauci i kako će njene akcije promeniti svet. Kakva besmislica.