Ehinacea za prehladu i grip
Ehinacea je jedan od najprodavanijih prirodnih preparata za borbu protiv prehlade, gripa kao i za dizanje imuniteta. Red je bio da uđemo dublje u efikasnost ovog preparata, imajući u vidu njegovu popularnost. Moram da priznam da sam do pre godinu-dve i ja bio jedan od onih koji su hvalili ehinaceu kao odličan preparat koji sprečava organizmu da se zarazi.
Ako verujemo onome što piše Bašta Balkana, ehinacea leči grip, sidu, rak i podiže imunitet. Kako je to moguće da ne znamo da imamo lek protiv raka i side??? Toliko gluposti je rečeno u tom tekstu, da bi mene bilo sramota da tako nešto napišem i izbacim u javnost.
Da bismo mogli da razumemo ehinaceu, moramo da uđemo malo u istoriju ove biljke.
Istorija
Moderni zagovornici ehinacee često navode, kao podršku, tvrdnju da se ova biljka koristi vekovima od strane domorodaca Amerike – Indijanaca. Korišćenje ehinacee od strane Indijanaca je stvarno dokumentovano, ali ono što nije jasno je za šta se ehinacea stvarno koristila. Precizan odgovor na ovo pitanje ne postoji, osim da je echinacea korišćena za različite (15-20 nepovezanih) simptome i za ujede zmija.
Vrlo je teško povući paralelu za šta se stvarno ehinacea koristila u to vreme. Indijanci nisu imali pisan jezik i tradiciju u nauci, još kad se na to doda jezička barijera, teško je reći za šta se stvarno ehinacea koristila.
Tradicionalna upotreba ehinacee je pod znakom pitanja, ali čak i ako je istina, to nije opravdanje u korist ehinacee kao rešenja za bilo koji specifičan tretman. Tradicionalna upotreba medicine se zasniva na pretpostavci da vekovi upotrebe nečega (bez rigoroznog testiranja) daju dokaz za njegovu efikasnost. Ova pretpostavka je u suprotnosti sa istorijom, a jedan dramatičan primer je puštanje krvi i čišćenje kao deo medicine antičkih Grka (balansiranje četiri humora). Ako se nešto koristilo vekovima, ne znači da je to i efikasno.
Put ehinacee je krenuo početkom 19. veka kada je počeo da je promoviše H.C.F. Meyer. Prodavao je ehinaceu kao panaceu i govorio kako može da izleči sve, uključujući i rak. Uspeo je da ubedi izvesnog dr Kinga koji je imaju veliku ulogu u popularizaciji ehinacee sve do 1930. godine. Nakon toga, pojam ehinacee se ponovo pojavljuje ovog puta u Nemačkoj (Gerhard Madaus). On je bio propovednik herbalne medicine u Nemačkoj. Posetio je SAD sa namerom da vrati seme ehinacea augustifolia (sorta koju su koristili Indijanci), a umesto te sorte vratio je seme ehinacea purpurea i iz tog razloga je ova vrsta ehinacee postala popularna u Evropi.
Klinički dokazi
Studije o ehinacei se klasifikuju u dva tipa: studije u kojima se ehinacea koristi za prevenciju bolesti i studije koje koriste ehinaceu za tretiranje simptoma.
- 2006. godine, Cochrane je uradio pregled svih dotadašnjih studija o ehinacei. 1
Ukratko, obuhvatili su 16 studija od kojih su se tri bavile prevencijom, a ostale tretmanom. Sve 3 studije za prevenciju su bile negativne. U 9 od 13 tretman studija su pronašli pozitivne rezultate. Ako se pogleda tih 9 studija, vidi se da su bile najlošije u celom pregledu.
Kada su rezultati studija ovako raštrkani, uglavnom se u tom slučaju radi o nečemu što nije efektivno. Ono što je važno, to je da nakon ovog pregleda imamo bolje studije o ehinacei koje su sve negativne.
Jedna studija iz 2008. godine 2 je pokazala da ehinacea nije korisna za prevenciju protiv prehlade ili gripa. Pronašli su da nema razlike u učestalosti simptoma između grupe koja je uzimala ehinaceu i kontrolne (placebo) grupe.
Jedna od najnovijih studija 3 koja je gledala efekte ehinacee na simptome prehlade i gripa je imala apsolutno negativne rezultate. Zaključak studije kaže:
Rezultati u trajanju i težini bolesti nisu bili statistički značajni sa ehinaceom u poređenju sa placebom.
Kao i u svim kliničkim istraživanjima, postoji mnogo malih i slabo kontrolisanih studija sa mešovitim rezultatima. Čak i veće i donekle kontrolisane studije imaju pomešane rezultate, ali one najveće i najbolje kontrolisane studije imaju sve negativne zaključke.
Zaključak
Mogućnost da je ehinacea efikasna kao lek je veoma mala, ali ne i nepostojeća. Kao biljni proizvod, ona može imati neku određenu biološku aktivnost. Tvrdnja da “jača imuni sistem” nije kredibilna i kao fenomen nije opšte prihvaćena. Osnovna naučna istraživanja u suštini smatraju da ehinacea aktivira imuni sistem, ali ne na takav način da nas štiti ili brani od bolesti.
Dok u suštini biljke jesu lekovi, a lekovi mogu imati biološke efekte, malo je verovatno da će bilo koji nasumični lek biti efektivan tretman za bilo koju kliničku indikaciju. Stoga me ne čudi da klinički dokazi pokazuju da ehinacea nije efikasna za prevenciju ili lečenje prehlade i gripa.
Tržište za ehinaceu će verovatno i dalje da buja, uglavnom zahvaljujući moru anegdota i agresivnog marketinga koji nemaju nikakvu potporu u dokazima.
Reference:
