Celi GMO geni mogu da pređu u krvotok

U 2013. godini je objavljena studija pod nazivom Complete Genes May Pass from Food to Human Blood ¹ u PLOS One naučnom žurnalu. Anti-GMO aktivisti su uzeli ovu studiju kao definitivni dokaz da transgeni iz GMO hrane mogu da se nađu u ljudskoj krvi i time ugroze zdravlje čoveka. Celu studiju možete naći na gorepomenutom linku, tako da neću ulaziti u to kako je i šta rađeno.

Glavno pitanje je da li je ova studija stvarno dokazala da se celi geni iz hrane mogu naći u našoj krvi?

Odgovor na ovo pitanje je kompleksan i nisam apsolutno siguran da je nemoguće, ali ono što znamo danas, nakon skoro godinu dana od studije, je da studija nije ništa dokazala.

Gospodin Richard Lusk je uzeo na sebe da replicira rezultate ove studije ², tako što je uzeo iste uzorke koje je Spisak (autor prvobitne studije) koristio i reanalizirao ih.

Naime, uzeo je uzorke koji nisu imali nikakvih dodira sa hranom i nakon analize se ispostavilo da su našli gene hrane u njima. Šta to znači?

To znači da je postojala kontaminacija uzoraka.

Kako Lusk navodi:

Ako uzmete dve ćelije iz istog uzorka i nađete DNK soje u jednoj ćeliji i DNK kukuruza u drugoj, to znači da strana DNK nije mogla da se pojavi sama od sebe, osim kontaminacijom.

E sad, kad znamo da su rezultati studije takvi usled kontaminacije, imam sledeće sumnje zašto mislim da je inače ovo nemoguće.

Za početak, ne vidim kakve ovo ima veze sa GMO. Apsolutno nema veze da li je gen iz organske jabuke, pržene slaninice ili GMO kukuruza. Ako celi geni mogu tek tako da se pojave i plutaju po našoj krvi, kakve ima veze da li su GMO ili ne? Naše telo ne može tek tako da bira koji će gen da primi, a koji ne. Samo iz ovog razloga je apsolutno nekorektno od strane anti-GMO aktivista da navode da GMO transgeni prelaze iz GMO hrane u krv čoveka. Neverovatno je na šta su sve spremni, samo da bi pokazali da je GMO loš. Ali, hajde sad da kažemo da se ovo dešava. Da nekako ceo gen uđe u naš krvotok. Kako i šta dalje?

• Taj gen koji pluta mora nekako da nađe svoj put kroz spoljašnji sloj ćelije, izbegne degradiranje od strane proteina koji lepo seckaju DNK na komadiće, da nađe svoj put do jezgra ćelije – nukleusa, zatim se nekako integriše u DNK ćelije (tj. krene da se ponaša kao virus, iako nema nijednu odliku virusa, kao ni virusnih proteina ili gena).
  Hajde sad i da kažemo da se sve ovo nekako desilo. Imamo jedan gen (transgeni gen od GMO kukuruza) koji pluta naokolo. GMO kukuruz ima 32000 ³ gena od kojih je 1 ili 2 transgena. Dakle, prvo, šansa da baš jedan ceo transgen gen pluta naokolo je 1 ili 2 na prema 32000. E sad dalje, DNK tog gena je nekako uspeo da pređe sve gorenavedene prepreke i nekako se pretvorio u RNK. Ne samo što se pretvorio u RNK, već je i stabilan što znači da počinje da pravi ovaj strani protein.Imamo sada situaciju da jedna ćelija iz oko 37 triliona ukupno u našem telu ⁴ pravi strani protein.
  Ono što će se najverovatnije desiti na kraju jesu dve stvari:- ili će se vaš imuni sistem pobrinuti oko njega, gde verujem da mu neće biti teško da sredi jednu ćeliju,

• ili će protein samo nestati.

• Drugi scenario je da gen bude integrisan u DNK preko bakterije u našim crevima. Opet stoji priča da je taj gen morao da preživi celu torturu zvanu digestivni sistem i da imamo sličnu situaciju da je to samo jedna ćelija od 100 triliona bakterija u našim crevima. Da bi se gen uopšte integrisao u bakteriju u crevima, on mora da prenese neku selektivnu korist ili prednost toj bakteriji. Pitanje je zašto bi se to desilo konkretno sa nekim transgenim genom iz GMO hrane, a ne sa bilo kojim drugim genom iz bilo koje druge hrane koju jedemo? Pored toga, kakvu selektivnu prednost bi otpor na Bt toksin dalo bakteriji u našem stomaku? Zašto bi se uopšte bakterija cimala da integriše baš taj gen, a ne neki drugi? Horizontalni transfer gena se dešava, na primer, kod bakterija kada hoće da stvore rezistentnost na antibiotike. U tom slučaju, bakterije imaju dobar razlog zašto bi pokušale da integrišu neki gen da bi se odbranile od antibiotika. Ovo je daleko od tog slučaja.

Imajući u vidu projekat sekvenciranja gena mikrobiotike creva, do sada ne postoje dokazi da se “integracija gena iz hrane” dešava.

Zaključak

Priča o kontaminiranoj krvi sa GMO celim genima iz GMO hrane ne pije vodu. Ovo je pravi primer načina na koji anti-GMO aktivisti uzimaju studije: izvrnu malo činjenice i upotrebe studiju u cilju svoje propagande. Ovo je jedan od glavnih razloga zašto je potrebna replikacija studija i isto tako je dobar primer koliko je važno da uzorci koji se koriste u ispitvanjima budu zaštićeni od spoljnih uticaja i kontaminacije.

Postoji važna razlika između celog gena i dela gena.

Svaki DNK koji unesemo u sebe (voće, povrće meso itd.) se brzo razgrađuje različitim enzima za varenje. Prvo na male fragmente DNK različitih veličina, a potom na još niže azotne i šećerne entitete koji predstavljaju osnovu DNK. Fragmenti DNK mogu biti preuzeti od tela ili bakterija u crevima, ali ovi fragmenti nisu funkcionalni geni.

Šanse da jedan mali jadan celovit gen prođe sve moguće sisteme funkcionalnosti organizma su skoro pa jednake nuli. Mislim da bismo imali više sreće da igramo loto. U krajnjem slučaju, samo zamislite na šta bi ličili ljudi kad bi levo i desno primali i integrisali gene iz svega što jedu. To bi bio totalni haos.

Reference: